Rečnik sa „četa“ i u pismenim zadacima

“Jezik društvenih mreža” koji odlikuju skraćenice, isključivo mala slova, nedostatak interpunkcije, mešanje ćirilice i latinice, engleskog i srpskog jezika, sa interneta se seli u školske klupe, kažu niški nastavnici.  

Tako se dešava da umesto “mislim” đaci, uglavnom srednjoškolci, i u pismenom zadatku napišu jednostavnije “msm”, umesto “ne znam” – “nzm”, a “ks” označe slovom “x” koje i ne postoji u srpskim pismima, pa tako reč “ekskurzija” postaje “exkurzija”. Dobro urađen zadatak na tabli ili u vežbanci često ukrase smajlijem ili srcem. Đaci kažu da pojedini nastavnici, koji ne predaju srpski jezik, ovakvu komunikaciju ničim ne sankcionišu.

Psiholozi i predavači saglasni su u mišljenju da đaci ovako ne pišu namerno, već da svakodnevna oskudna pismena komunikacija po automatizmu dospeva i u njihove pismene vežbe.

Psiholozi objašnjavaju da se slično događa čoveku koji u privatnim razgovorima često upotrebljava sleng, pa se desi da mu neka neprilična reč “izleti” i na javnom mestu, kada to ne želi.

– Današnji učenici češće prave pravopisne greške nego ranije generacije. Ipak, ovaj problem se više oseća u usmenom govoru. Deca su osiromašila svoj govor, upotpunjavaju ga mimikom i gestikulacijom, a za neke osnovne stvari ne znaju šta znače – kaže Danijela Gašević, predavač srpskog jezika u Gimnaziji “Stevan Sremac”.

Ona dodaje da srednjoškolci prepoznaju pojam, ali u njihovom fondu nedostaju reči kojima bi ga izrazili. Zato na njena pitanja na nastavi đaci često odgovaraju rečima: “Znam šta ste me pitali, ali ne znam kako da objasnim.”

Jezik interneta je, kako kaže prof. dr Vesna Anđelković sa Departmana za psihologiju Filozofskog fakulteta u Nišu, među mladima postao dominantan način komunikacije koji oni prirodno prenose.

– Na nama, profesorima, je da odlučimo da li ćemo to da tolerišemo ili ne, a naravno da ne treba. Kao što je pismenost dodala nove elemente procesu mišljenja i pamćenja, sada vizuelni mediji na neki način takođe strukturišu mišljenje, ali to je suviše složen proces da bi se pretpostavilo u kom će smeru da se promene dešavaju – kaže prof. dr Anđelković.

Pojašnjava da je reč o složenom i dugotrajnom procesu koji treba da bude predmet interesovanja istraživača.