„Režim bi da kontroliše ljude, na građanima da prepoznaju tabloide i laži“

Da je u doba interneta najveći deo sadržaja zapravo prikriveni PR, da vesti treba da zvuče onako kako govorimo, kako bismo građane opismenili, kao i da je neophodno upoređivati informacije koje dobijemo, neke su od teza koje su mogli čuti okupljeni studenti i zainteresovani građani na tribini o medijskoj pismenosti, održanoj u „Deli prostoru“ u Nišu.

Stavovi o medijskoj pismenosti mogli su se čuti sa više strana, s obzirom na to da su govornici bili upravnik Departmana za komunikologiju i novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Nišu Zoran Jovanović, dugogodišnji menadžer BBC i član Grupe za slobodu medija Dušan Mašić, kao i urednik portala Južne vesti Predrag Blagojević.

Tako je Jovanović izneo stav da je pismenost bez slobode devijantna, da ona sama po sebi ništa ne znači, te da čovek, koji je medijski pismen, „raspoznaje znakove pored puta“.

Pismen čovek nije zatvoren u svojoj ljušturi, nije zatvoren u svom mentalnom psihičkom svetu, nego taj svet može samo da upoređuje sa drugim svetom, da ga nadgrađuje ili da ga jednostavno učvršćuje – priča Jovanović.

Kako bi neko bio medijski pismena osoba, kako je ispričao Mašić, potrebno je da se informiše iz više vrsta medija, zatim da razlikuje tabloidne medije i laži. Tu je i mogućnost da osoba sama kreira vest, odnosno prepriča vest, koju je čula, ali da suština mora biti ista.

Svaki režim teži ka tome da kontroliše ljude, da glasaju za njih i spreče bilo kakve promene, piča Mašić, samo su njihovi načini potpuno različiti. Uprkos tome, svi imaju isti efekat, da ljudi ne znaju šta je istina, a šta laž.

U totalitarnim režimima se kontrolom informisanja kontrolišu i ljudi. Ne dozvoljava se da informacija teče, da postoje različiti izvori. Svi moraju da govore isto i svuda je samo zvanična verzija i van toga ništa. U demokratskim društvima postoji drugačiji metod – ide se na bezbroj sadržaja, da se napravi neka vrsta medijskog haosa u kome nikom više ništa nije jasno – pojašnjava Mašić.

Već duže vreme je aktuelna i tema uvođenja medijske pismenosti, kao predmeta u školama. Međutim, urednik Južnih vesti Predrag Blagojević otvorio je pitanje toga ko bi u tom slučaju bili predavači.

Ko su ti ljudi koji će pričati deci o medijskoj pismenosti? Kako su se oni edukovali? Recimo da oni imaju dobru volju i da su zaista iskreni u tome, ja moram da postavim pitanje motiva Vlade, koja opstaje godinama zahvaljujući kontroli informacija koje idu ka građanima. Sumnjam u namere bilo koje Vlade da medijski opismeni građane koji bi trebalo da glasaju – kaže Blagojević.

Zato je potrebno da sami mediji opismene građane, pa tako Blagojević predlaže da se napravi „rečnik pismenosti“. On bi savetovao medije koje termine da koriste, kako bi preciznije definisali pojmove, poput toga da ne postoji državni budžet, već da je sve to novac građana.

Još jedan od predloga za unapređenje stanja medija iznesen na ovoj tribini bio je i da građani sami prijave Radiodifuznoj agenciji kada čuju neku laž u medijima, jer će se na taj način oni „vaspitavati“ da ne lažu.