Rezultati istraživanja u Ćele-kuli biće predstavljeni početkom juna

Projekat antropološke analize, rekonstrukcije lica i digitalizacije svih preostalih lobanja junaka uzidanih u Ćele-kuli nalazi se u završnoj fazi. Zbog manjka istorijskih izvora o izgledima ljudi tog vremena, ceo projekat neće biti završen do 31. maja i 215. godišnjice Bitke na Čegru. Ipak, rezultate antropološke analize Nišlije će moći da vide nakon izbora.

Nakon prvih otkrića da neke lobanje pripadaju mladićima koji su imali svega 15-ak godina, Milan Simonović iz Društva za akademski razvoj ističe da sve uzidane lobanje pripadaju muškarcima i dodaje da su njihovi rezultati pokazali da je bilo i mnogo 50-godišnjaka.

Do tih rezultata je došla na osnovu zuba, odnosno dentalnih otisaka. Malo je teško proceniti tačnu starost onih koji su stariji od 50 godina, kako su zubi ispadali sve je teže da se odredi starost. Ovi rezultati imaju istorijsko uporište, jer kada se uzme u obzir da svi koji su bili sposobni za vojsku bili regrutovani – kaže Simonović.

Iako je bilo najava bi ceo projekat “Novo lice Ćele-kule” mogao biti gotov do 31. maja kada će u Nišu biti obeležena 215. godišnjica od Bitke na Čegru, Milan Simonović kaže da će rok možda biti pomeren jer nedostaju istorijski izvori koji su im važni za rekonstukciju lica.

Radimo i na istorijskim izvorima kako bismo imali širu sliku, kako ceo projekat ne bi bio neka prazna priča, već da ima i kontekst. Imamo neke istorijske izvore koje koristimo, ali smo u potrazi za dodatnim izvorima, fotografijama iz tog perioda da bismo videli kako su ti ljudi zapravo izgledali, da li su nosili brkove, bradu i kakve su frizure imali. Cilj nam je da svaka lobanja dobije svoje lice, ali i obrve, trepavice, boju očiju, boju tena. Profesor Fabio kada radi rekonstrukciju lica, mora da se oslanja na te izvore da bi tim licima dao karakteristike. – kaže Milan.

Međutim, kako navodi, antroploška analiza je odrađena za sve uzidane lobanje i rezultati će biti predstavljeni u Nišu, najverovatnije 4. juna.

Takođe, rekao je da identitet i dostojanstvo jednog naroda nisu imena i prezimena, već lica, zbog čega je i pristao da bude deo tima koji radi istraživanja u Ćele-kuli.