Robin Hud serijal: Tabloidnim izveštavanjem žrtve silovanja iznova proživljavaju traume

Čak 9,2 procenta žena doživelo je silovanje ili pokušaj silovanja u javnom prostoru, podaci su istraživanja organizacije Femplatz. Dok država samo samo “gasi požare” kada je reč o toj temi, tabloidni mediji je iznova revitalizuju i dovode žrtve u situaciju da ponovo proživljavaju ono što je na njih ostavilo neizbrisiv trag.

Četvrta epizoda serijala Robin Hud, u produkciji NVO 35mm, bavi se položajem žena žrtava nasilja, pravnim okvirom i (ne)etičkim medijskim izveštavanjem o toj temi. Član 178 krivičnog zakonika štiti žrtve nasilja, a zaprećena kazna za takva krivična dela su od 5 godina do doživotne robije, za teže oblike krivičnog dela.

U tom svom osnovnom obliku zaprećena kazna je od 5 do 12 godina. Za kvalifikovane oblike je propisana strožija kazna i kvalifikovani su zbog načina na koje se delo vrši ili zbog težina posledica koje su nastupile – objašnjava advokat Marko Krstić.

Da zakon 178 krivičnog zakonika mora da se menja kako bi kazna bila adekvatnija i da je potrebno uključiti sve relevantne aktere, stručnu javnost, civilno društvo i ljude iz pravosuđa smatra Maja Kamenov iz Odbora za ljudska prava.

Drzava Srbija nije izmenila član 178 krivičnog zakona. To je član po kome se krivično delo silovanja i dalje smatra prinudom na obljubu, odnosno, tu prinudu tumači kao jako rigidnu i u jednom uskom smislu – zaključuje Maja Kamenov.

Revitalizacija silovanja kao teme od strane tablodinih medija predstavlja još jedan društveni problem koji žrtve dovode u situaciju da ponovo proživljavaju ono što je na njih ostavilo već neizbrisiv trag. Grupa novinarki okupljenih oko grupe „Novinarke protiv nasilja nad ženama“ napravile su smernice za etičko izveštavanje.

Jedna od preporuka je da se novinari klone kvazianaliza, da traže uzroke rodno zasnovanog nasilja, recimo da je reč o poremećenoj ličnosti bilo nasilnika ili žrtve, temi treba pristupiti analitički i sveobuhvatno. Nažalost, više imate tekstove u kojima navodite činjenice koje deluju zastrašujuće, a nemate analizu uzroka šta je dovelo do toga – kaže docentkinja Marija Vujović sa Katedre za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta.

Mediji treba da izveštavaju o fenomenu nasilja i mogućnostima rešavanja problema, dodaje naša sagovornica, a ne o pojedinačnim slučajevima nasilja. Iz tog razloga, neophodna je sveobuhvatna edukacija novinara, građana i svih drugih aktera koji se bave ovom temom.