Rode u Nišu dobile zaštitnike – đaci će brinuti o njihovim gnezdima

Dodo i Astra čine jedan od 34 para roda koje su svoj dom pronašle u Nišu i o čijem gnezdu će brinuti osnovci. Gotovo svako selo duž Južne Morave može se pohvaliti bar jednim parom belih roda, a gnezda su dobila zaštitnike kako bi se sprečilo maltretiranje, upucavanje i udari struje. Iz Društva za zaštitu ptica kažu da će tako deca dočekati rode iz Afrike u sklopu prolećne seobe i imati priliku da se zbliže sa prirodom.

Upravo Društvo za zaštitu ptica došlo je na ideju da se na taj način zaštite rode i deca spoje sa njima, a podržala ih je Lokalna fondacija Niš.

Više od polovine gnezdećih parova je na teritoriji opštine Palilula, a čak 15 je svilo gnezdo u Donjem Međurovu, gde su rode nedavno dobile i svoj mural. Iz LFN-a smatraju da Donje Međurovo zaslužuje da dobije naziv “Niško selo roda”.

Krupna bela ptica velikih crnih krila, kljun koji se crveni, vitke duge nožice – svi odmah i lako prepoznamo belu rodu. Oduvek joj se radujemo kao znaku proleća i novog života. Ona se zauzvrat gnezdi na krovovima naših kuća – poručuju iz Lokalne fondacije.

O svakom gnezdu brinuće po jedna niška osnovna škola ili istureno odeljenje, čiji su đaci imali radionice, izlete i predavanja, na kojima su mogli da čuju više o tim pticama. Učestvovalo je oko 800 deteta, a odštampana je i publikacija “Rode Niša”.

Zaštitnici su kumovali svakom paru belih roda koje ćemo zajedno čekati ovog proleća. Za svaki gnezdeći par izrađena je i tabla sa imenima roda koja je dodeljena zaštitniku – kažu iz LFN-a.

Slobodan Marković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica pojašnjava da to znači da će svaka škola na proleće obeležiti dolazak roda, ali i da će ukazivati na probleme koje one imaju sa gnezdima, bilo da je reč o zlostavljanju ili mogućem udaru struje ako je gnezdo na trafou.

Deca ništa neće raditi sama. Postoji procedura sa državnim institucijama, poput EPS-a. Mi samo želimo da decu na bilo koji način povežemo sa rodama i uključimo u sve to i da im omogućimo da učestvuju u toj zaštiti – navodi Marković.

Prema njegovim rečima, u Nišu se svake godine desi bar jedno pucanje u rode, gađanje kamenjem ili maltretiranje na bilo koji drugi način.

Nije se još desila ta prva prolećna seoba, a da nismo imali neku takvu situaciju. Nažalost, i najmlađi su počeli da rade takve stvari i zato želimo da radimo ovo sa njima – poručuje Marković.

Bele rode su u mnogim evropskim državama danas proređena vrsta, a u nekim njihovim prirodnim staništima ih više uopšte nema, kažu iz Društva za zaštitu ptica. Ipak, populacija roda koje se gnezde u Srbiji je stabilna i broji od 1.200 do 1.400 parova.