Romi traže azil u Evropi

LESKOVAC – Forum za romsku inicijativu (FRI) iz Leskovca ocenjuje da je problem velikog broja Roma sa juga Srbije, koji traže politički azil u zemljama zapadne Evrope, veoma dobar povod da država promeni način i politiku rešavanja socio-ekonomskog i društvenog položaja Roma i svih onih sa sličnim stanjem u Srbiji.

Ovu ocenu iznosi Tane Kurtić, jedan od aktivista ove organizacije, uz naglasak da je nužno preduzimanje hitnih mera u rešavanju brojnih problema romske zajednice, a pre svega obezbeđenje posla kako bi mogli da žive od svoga rada, a da se inkluzija sprovodi kroz obazovanje, stanovanje i zdravstvo.

– Strategije i planovi su relativno dobro urađeni, ali su bez realizacije i rezultata, jer nemaju finansijsku podršku, a ta materijalna ulaganja će se mnogostruko povratiti – ocenjuje Kurtić.

Sa juga Srbije, najviše iz Leskovca i Vranja, u poslednja tri meseca minule godine, veliki broj porodica uglavnom romske nacionalnosti, uputili su se u zapadnu Evropu, pre svega u Nemačku, Švajcarasku, Belgiju i Švedsku.

Ubrzo su prisilnim putem morali da se vrate u zavičaj, kao što je slučaj sa devetočlanom porodicom Zvezdana Salkovića iz Leskovca i petočlanom porodicom njegovog brata Ivice Salkovića, takođe iz Leskovca.

– Bilo smo nekoliko meseci u Nemačkoj, a onda smo nedavno prisilno vraćeni u Leskovac, u kuću bez drva, zimnice i brašna. Sada smo maltene gladni iako imamo nekoliko maloletne dece – govori Zvezdan Salković.

On posebno ističe da je nezadovoljan, jer ne zna kako će preživeti ovu zimu, a niko od članova njegove porodice nije u radnom odnosu, a prihvatio bi svaki posao koji bi ponudilo neko preduzeće. Takva priča mogla bi da se čuje u porodicama sva tri leskovačka romska naselja.

– Moja šestočlana porodica je dobila u Švedskoj na privremeno korišćenje stan od 120 kvadrata i novac za preživljavanje, ali nismo mogli da nađemo posao. Zatražili smo azil, ali ga nismo dobili i vraćeni smo mimo naše volje u Srbiju – kaže Albert Zurmišević iz Vranja, koji pokušava u zavičaju da obezbedi minimalna sredstva za preživljavanje.

Prema podacima švedske ambasade u Beogradu, oko 6.300 građana Srbije zatražilo je azil, a među njima je veliki broj porodica sa juga Srbije, ali njihovim zahtevima nije udovoljeno.