Romska udruženja obeležavaju Dan sećanja na romske žrtve holokausta
U noći između 2. i 3. avgusta 1944. godine oko 3.000 muškaraca, žena i dece Roma ubijeno je u gasnim komorama u Aušvicu, a od 2015. godine 2. avgust se obeležava kao Dan sećanja na romske žrtve holokausta.
U znak sećanja na nevine žrtve, romski narod obeležava, zajedno sa Evropskim parlamentom i pojedinim međunarodnim organizacijama, Dan sećanja na romske žrtve holokausta 2. avgusta, a iz Stalne Konferencije romskih udruženja građana (SKRUG) podsećaju da se ovaj dan obeležava od 2015. godine rezolucijom Evropskog parlamenta.
U noći između 2. i 3. avgusta 1944. oko 3.000 muškaraca, žena i dece Roma ubijeno je u gasnim komorama u „Porodičnom kampu za ci..ne“ u Aušvicu.Te žrtve su simbolički deo od skoro 500.000 ubijenih Roma u tim nezaboravljenim vremenima fašizma – podsećaju iz SKRUG-a.
76 godina nakon tog događaja, romska udruženja saopštavaju da je trenutak kada mora da se razgovara i javno debatuje među samim Romima pre svega, ali i sa javnošću u svim evropskim državama, o politici sećanja i aktuelnom istorijskom revizionizmu.
Ta debata mora da otvara pitanja o latentnom i manifestnom aktuelnom antic…..zmu. Tek tada ovaj i svi naredni „dani sećanja na ubijene Rome“ i komemoracije mogu doprineti društvenoj afirmaciji Roma u današnjem svetu – saopštavaju romska udruženja.
Nije dovoljno samo sećanje i komemoracija, bez debate na ovu temu, smatraju romska udruženja, jer će bez debate ostati u praznom prostoru i bez dosezanja nužnog cilja – javnog govora o tragediji.
Sećanje na genocid prema Romima i komemoracija moraju biti povezani sa aktuelnom politikom prema Romima u pojedinim zemljama i dominantnim moralnim i etičkim vrednostima. Kultura sećanja ne može biti zasnovana samo na analizi prošlosti, već ima za cilj da definiše sadašnjost, oblikuje budućnost i utiče na oblikovanje identiteta – saopštavaju iz SKRUG-a.
Spomenik ubijenim evropskim Romima u Aušvicu nalazi se u blizini Bundestaga, nedaleko od spomenika ubijenim Jevrejima.
Autor:
Lj. F.
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
3Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Diskriminacija je ostala. Vecina Roma zivi na ivici egzistencije, skrajnuti, zanemareni, diskriminisani, izvrgnuti ruglu i predrasudama. Drzava nista ne radi da to promeni.
Vlasti odgovara obrazovna, kulturna i, uopšte, drušvena marginalizacija bilo koje grupe, pa i etničke, jer jedino onda, ovakva bahata, neobrazovana i nesposobna, može da vlada. Žele da poboljšaju uslove mladima, da se vrate iz inostranstva, aa, cvrc! Oni, kada bi mogli, i sve ostale da stave u neki geto pa da nas lakše kontrolišu, a to nam i upravo rade, samo žaba još nije vidla da se skuvala!
Slobodno stavite sliku niškog logora, a ne Aušvica. I kod nas se ubijalo, dojavljivalo, a zna se i koji ljudi iz Niša su učestvovali u tome. To jeste i krivica dela Nišlija, a ne treba je pretvarati u našu sramotu time što ćemo to da krijemo.
Kada se govori o prekom sudu partizana posle Drugog sv. rata, često se zaboravlja da je dobar deo stradalih bio saradnik okupatora i odgovoran za ovo.