Ruska manifestacija postala i gradska, na čelu osuđeni general

Šetnju kojom je u Nišu obeležen Dan pobede nad fašizmom poveo je general u penziji Vladimir Lazarević, koji je osuđen za ratne zločine pred haškim tribunalom. Uz njega su bili i predstavnici „Srbske časti“, a gradska vlast osim što je događaj podržala u njemu je i učestvovala. Od gradonačelnika do načelnice Nišavskog okruga. Sagovornici Južnih vesti ocenjuju da na proslavi slobode nije mesto čoveku koji je učestvovao u ratnim zločinima protiv civila, kao i da je time nacionalizam dobio legitimitet.

Na dan kada se slavi sloboda, širom Srbije održana je akcija “Besmrtni puk” u kojoj potomci boraca protiv fašizma i nacizma marširaju sa portretima svojih predaka.

Jedan od organizatora istoričar Đorđe Bojanić je hteo da govori o najavi marša, ali je nakon objavljivanja tražio da se njegove izjave uklone iz teksta u kome drugi sagovornici kritikuju način na koji je antifašistička manifestacija sprovedena u Nišu.

Niš je četvrti put zaredom bio deo ove akcije, a današnja šetnja bila je deo zvanične proslave slobode i Dana pobede u ovom gradu i u njoj su učestvovali najviši gradski zvaničnici.

Od logora „Crveni krst“ gde su položeni venci poginulim sovjetskim pilotima i vojnicima, „Besmrtni puk“ je prošao Bulevarom 12. februar, nišavskim kejom pored Banovine, a Trvrđavskim mostom stigli su do centra Niša i položili vence na spomenik oslobodiocima.

Na spomeniku oslobodiocima Niša delegacije vojske, policije, okruga i grada položile su vence, a prisutnima se obratio general u penziji Vladimir Lazarević, nekadašnji komandant prištinskog korpusa – objavili su na gradskom sajtu.

„Ratni zločinac i sloboda ne idu zajedno“

Da je potpuno neprikladno slobodu i borbu protiv fašizma slaviti u prisustvu osuđenog ratnog zločinca, koji je bio u prvom redu „besmrtnog marša“ – ističe aktivista Vladan Đukanović, koji podseća da je Lazarević od kako se vratio u Srbiju uvek zauzimao počasna mesta na mnogim događajima.

I direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi napominje da nije dobro za društvo u kome živimo da se čovek koji je bio „pomagač udruženog zločinačkog poduhvata“ nađe na čelu kolone koja šeta u slavu slobode.

Moj argument nije da ratni zločinci koji su odslužili svoju kaznu nemaju pravo da nastave da žive, ali mislim da država i mi kao društvo ne treba da popularizujemo njihovo prisustvo, pre svega zbog činjenice da je upravo zbog njih hiljade ljudi izgubilo život. Mi nikada nismo čuli bivšeg generala Lazarevića da se pokajao, da se odrekao te svoje ratne prošlosti i zbog toga je potpuno tužno da se on nalazi u šetnji gde se slavi pobeda nad onim što liči na ono što je on možda radio devedesetih godina – ističe Beširi.

Napominje i da bi najoštrije osude stizale da društvo u Srbiji raste na zdravim osnovama, ali podseća da se u našoj zemlji ratni zločini negiraju.

Đukanović kaže i da je Lazarević predstavljen kao general, a uz njegovo ime je potpuno ignorisana činjenicu da je to čovek koji je pravosnažno osuđen za ratne zločine nad civilima. Ne čudi ga ni pojava predstavnika „Srbske časti“.

Kroz taj marš se na neki način današnji nacionalizam u potpunosti legitimizuje i svi nekakvi ciljevi koji su danas prisutni u političkom narativu – priča Đukanović.

Beširi kaže i da je važno da bude javno i jasno ko je organizovao današnju šetnju u Nišu, jer ih u drugim gradovima predvodi Fondacija „Besmrtni puk“ koja je registrovana prošle godine, koju je zapravo osnovala druga Fondacija – koja prema mišljenju mnogih zapravo predstavlja skup različitih ruskih pritisaka na javno mnenje u Srbiji.

Zasada nije poznato ko stoji iza šetnje u Nišu, ali je u organizaciju aktivno bio uključen zamenik gradonačelnika Miloš Banđur. On je, kako se sam pohvalio na svojoj zvaničnoj Fejsbuk strani, u ovaj događaj uključio i studente niškog Univerziteta sa čijim je predstavnicima razgovarao u Gradskoj kući.

Na sajtu Srpska istorija piše da i iza organizacije srpskog „Besmrtnog puka“ stoji Sergej Glušenko, organizator ovih manifestacija i u Rusiji i čovek koji je 2016. godine prvu šetnju za Dan pobede organizovao i u Beogradu.

*Tekst je neznatno izmenjen, jer je izjava istoričara Bojanića uklonjena iz teksta na njegov zahtev, nakon objavljivanja.