Balkanero, barbutaš, aktivista, kralj romske muzike, lokal-patriota, trošadžija, samo su neki epiteti koji mogu da se “prilepe” za Šabana Bajramovića, složili su se učesnici debate Južnih vesti, nekadašnji urednik Radio Niša Dragoslav Petrović, sociolog Dragoljub Đorđević i osnivač džez-festivala Nišvil Ivan Blagojević.
Šaban je, kaže Blagojević, više voleo da dobije odmah nešto para “na ruke” za svirku u kafani, nego da izvodi probe na većim koncertima.
On je imao filozofiju „nemoj da mi pričaš o golubu na grani, daj mi vrapca u ruci odmah“. On se na festivalu pojavio sa velikim zakašnjenjem, tražio odmah honorar i kad smo mu dali, izgubio se. Tada smo se dogovorili Miša Blam i ja da se sviraju njegove standarne stvari poput Đelem, Đelem. Takav je bio on – Blagojević
Blagojević je ispričao i anegdotu o nastupu u Italiji, kada je, nakon turneje, Šaban bio bez dinara, a njegovo ponašanje umelo je da iritira njegove komšije. Sve to, dodaje, kao posledicu je imalo za to da se ljudi pobune i oko naziva Južnog bulevara, koji je trebalo da ponese Šabanovo ime.
Ideja je, kaže Blagojević, bila da Šaban ima pravi bulevar, a ne neku ulicu.
Kad se to bude desilo, prestaće i te priče komšija i drugih. Grad treba da unovči to što je bio lokal-patriota i što nikada nije napustio Niš i što je hteo da bude tu negde, među svojim komšijama, bez obzira na situacije – Blagojević.
Đorđević ocenjuje da tek manji broj Nišlija ima loš stav prema kralju romske muzike i da to ide „na njihovu sramotu“.
To ide na sramotu pojedinaca. Anticiganizam ne preovladava u Nišu kod većine građana. Hoću da kažem da, iako se prilično uradilo na tome da se zna o kojoj se osobi radi i koliki je njen značaj na Balkanu i šire, najbolje govori u prilog tome ovo što radi Ivan (Blagojević) i drugi – rekao je Đorđević.
Iako je voleo da zaradi, prema tvrdnji Petrovića, on je često pravio loše poslovne poteze. Takav je bio slučaj i sa njegovim prepevom pesme Đelem, đelem, jer nije želeo da potpiše ugovor o autorskom delu.
Đelem Đelem je snimila Olivera Katarina i od tih 60 godina, kada se pojavio film Skupljači perja, tu je izašao jedan broj romskih pesama koje su postale jako popularne i pevale su se u svakoj kafani. Postojala je opasnost da, pošto je snimila jedna tako poznata žena, rekao sam mu da potpiše ugovor, a on je tražio keš, pa “posle da se dogovaramo”. I tako je dobio mnogo manje para, nego da je potpisao ugovor i uzeo pare za ploču – rekao je Petrović.
O anegdotama Šabana Bajramovića, o budućoj spomen-sobi u njegovu čast, ali i o potencijalnim muzičkim naslednicima, možete da pogledate u debati Južnih vesti 60 minuta.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Bajramovicu mek je laka zemlja. Bio vrhunski umetnik sto je on pevao tesko moze da to ponovi. Keba je trebao da dodje ali se nije pojavio. Kebo,Kebo
Шабан је то заслужио!
Dragoslav neka ne rasipa pamet. Videli smo koliko se razume i u politiku i kulturu. Okruglo pa na ćoše.
Sam Šaban je isključivo koristo termin ciganska muzika, i ponosio se time da je bio CIGANIN, a ne rom. Pa sve pesme i na ciganskom i na srpskom pevaju o ciganima, a ne o nekim romima.