Osmi po redu Sajam peglane kobasice održaće se predstojećeg vikenda u pirotskoj hali Kej, a ove godine svoj specijalitet tokom 2 dana trajanja Sajma predstaviće 40 proizvođača.
U Turističkoj organizaciji Pirota očekuju veliki broj gostiju i turista, a direktor Bratislav Zlatkov kaže da se pripreme privode kraju i da spremno dočekuju Sajam.
Uzorci su poslati na analizu, danas očekujemo rezultate. Pored proizvođača peglane kobasice, ove godine imamo najveći broj vinarija i mlekara, preko 70 i oko 150 proizvođača suvenira i proizvoda domaće radinosti koji će biti smešteni van hale – kaže Zlatkov.
Ovogodišnji promoter manifestacije je glumac Boris Milivojević, a kao muzički gosti nastupiće beogradska grupa Kal.
Cena ulaznice iznosiće 200 dinara na dan Sajma, a do petka, 24. januara, mogu se kupiti za 100 dinara.
Podsetimo, Sajam se prvi put održao 2013. godine, a sve je počelo 2 godine ranije, kada je organizovano Svetsko prvenstvo u pravljenju ovog specijaliteta iz pirotskog kraja.
Ovaj proizvod bio je tema master rada studenta PMF-a u Nišu Danila Penića koji je rodom iz Pirota.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Precenjena kobaja..
E to je pirotski originalni proizvod,kao i ćilim aliiii…Pirotski kačkavalj ste ukrali Caribrođanima(Dimitrovgrad)!
Glede porijekla kačkavalja postoje dvije teorije. Po jednoj sir potječe iz Italije (Caciocavallo na talijanskom znači konjska glava), po drugoj sir potječe iz Bugarske. Poznati su i kačkavalji proizvedeni u Srbiji, a među njima se ističe Pirotski kačkavalj,inace i sam Pirot bio deo Bugarske.
Зато се сматра да ткање нису проширили седелачки неолитски ратари, него номади или прецизније казано пастири, који су вероватно са Блиског истока, заједно са овцама и козама донели традицију ткања ћилима на Стару планину и Балканско полуострво. О томе додуше директних доказа нема, али постоје посредни докази са приказима стилизованих ткачких производа на фризовима трачких посмртних маски.
Niko nikome nista nije ukrao, a ocigledno sa mnogi i neznaju poreklo reci KACKAVALJ.
Potice od grcke reci KAŠ, sto znaci sir, a posto su znanje preneli grcki stocari koji su dolazili i do Stare planine, a koji su bili iz okoline Kavale, sir koji su pravili, nasi stocari su prozvali KAS iz Kavale, ili skraceno KAS-KAVAL.
Peglana je slicna sudzuku kog prave u Bugarskoj,Turskoj,Kazakstanu,Jermeniji…nista tu posebnog i novog nema,samo marketing.
Šta se uvati za Bugarsku!?Ko ti spominje Bugarsku i granicu!?Nit je Pirot nit Dimitrovgrad u Bugarsku!To što se granica pomerala za narod iz tih krajeva je bilo zapljeskivanje,taj narod si je autohton-šopski!
Ја сам из Пирот, моји нје знају за то име шопски. Знам да је то погрдан назив, зато што се заоног што не зна да прича каже нда шопељћа!
Prijatelju ti nikad nisi probao Pirotsku peglanu, kad je uporedjujes sa bugarskim sudzukom, probaj i videces, to su dve razlucita proizvoda, pozzz
@xyz Grizi ti kobaju, brale, i ostavi na miru nas da uživamo u peglanoj.
@Aman bre čoveče Šoplandija u srcu! 🙂
Ово су људи научили да праве од неких монгола или татара, ово је живо месо. То није директно наш изум, али из неког разлога већи број људи то сада прави… ваљда зато што може у граду… „пушено месо“ је наше. Ја бих радије да се Пиротски качкаваљ прави више, али овце све побегле у град 🙂 она грнчарија то јесте наш еснаф, ту смо широко познати, то исто недостаје сад. А ово монголско не недостаје.