Saveti doktorke iz Niša kako da se u doba korone ponašaju oni koji boluju od dijabetesa 

Osobe obolele od dijabetesa su među ugroženim hroničnim pacijentima u doba epidemije korona virusa, a endokrinolog Valentina Mitrović Jovanović kaže da su zbog evidentne promene načina života prethodnih meseci dijabetičari bili manje fizički aktivni, nisu možda uvek mogli da se hrane uravnoteženo i zdravo, pa je to moglo dodatno da utiče na njihovo zdravstveno stanje. Zato skreće pažnju na bolju kontrolu bolesti i adekvatnu terapiju, kako bi se pacijenti osećali dobro, ali ističe da je to važno i da bi prevenirali potencijalna vaskularna oštećenja i nastanak komplikacija.

Doktorka Valentina Mitrović Jovanović iz Vojne bolnice Niš objašnjava da je krajnji cilj dobre glikemijske kontrole prevencija komplikacija koje se javljaju kao posledica loše regulisanosti nivoa šećera u krvi, kao i povećanje kvaliteta života pacijenta.

Ističe da je najveći problem kod dijabetesa to što ova bolest nema simptome koji izazivaju bol, odnosno, visoki nivoi šećera u krvi većini pacijenata ne ometaju svakodnevni život i rad.

Ono što se nažalost dešava u organizmu za sve to vreme hronične hiperglikemije, jesu komplikacije dijabetesa. Komplikacije koje se javljaju podrazumevaju mikrovaskularne (retinopatija, neuropatija i nefropatija) i makrovaskularne komplikacije kao što je infarkt miokarda. Poznato je da se sa svakim smanjenjem HbA1c smanjuje i rizik od pojave komplikacija – objašnjava.

Prevencija se postiže ukoliko pacijent sprovodi redovne kontrole glikemije i održavanje vrednosti u ciljnim opsezima (u dogovoru sa lekarom), ukoliko se pridržava higijensko-dijetetskog režima koji čine zdrava i izbalansirana ishrana i redovna fizička aktivnost, napominje doktorka.

Naravno, redovna i adekvatna primena propisanih lekova prema uputstvu lekara. Kod pacijenata koji imaju i pridružene kardiovaskularne bolesti, važno je i održavanje krvnog pritiska i lipidnog statusa (nivo holesterola i triglicerida) u granicama normale- dodaje.

Za dobru kontrolu je važna i samokontrola šećera u krvi, a ona objašnjava da je u dogovoru sa lekarom najbolje napraviti plan kada i koliko često treba proveravati šećer u krvi, ali daje i nekoliko saveta kada provera može da bude poželjna i zašto:

– Kada se probudite, da vidite da li je nivo šećera u krvi pod kontrolom i tokom noći i sna;

– 2 sata nakon obroka, da biste znali kako hrana koju unosite utiče na nivo šećera u krvi;

– 15 minuta pre i nakon fizičke aktivnosti, da biste videli kako fizička aktivnost utiče na nivo šećera u krvi;

– Ukoliko sumnjate na pad šećera u krvi tokom noći, potrebno je izmeriti vrednost u periodu 02-04h i isključiti mogućnost noćne hipoglikemije, koja može biti opasna.

Kako se pripremiti za kontrolu i gde potražiti savet

Navodi i da je važno da se prate vrednosti šećera u krvi kako bi se pratilo šta dovodi do njihovog skoka ili pada, jer se nivo šećera u krvi menja tokom čitavog dana i noći. Takođe je važno da sastavni deo plana lečenja bude i plan aktivnosti koje treba preduzeti ukoliko šećer u krvi poraste suviše visoko ili padne suviše nisko.

Preterano visok ili preterano nizak nivo šećera u krvi može izazvati simptome koji se lako mogu zameniti simptomima nekih drugih stanja, a doktorka savetuje kako da se pacijenti pripreme kada budu došli na prvu narednu kontrolu.

Važno je da pacijenti dođu pripremljeni da pored svoje terapije i doza koje trenutno primaju imaju i zabeležene vrednosti šećera u krvi o kojima smo govorili, glikemiju našte i postparndijalne glikemije, da naglase ukoliko su imali simptome hipoglikemija. Takođe bilo bi dobro da imaju poslednji rezultat vrednosti glikoziliranog hemoglobina, koji je pokazatelj prosečnog nivoa glukoze u krvi – navodi endokrinolog.

Svakako kao i do sada postoji opcija da kontaktiraju i svog izabranog lekara za savet i radi konsultacije vezano za dalju kontrolu bolesti i šta je sve potrebno pripremiti za sledeću kontrolu. Iako je vanredno stanje završeno, rad zdravstvenih službi se nije vratio u potpunosti još uvek u normalu, pa objašnjava i na koji način osoba sa dijabetesom može doći do endokrinologa ukoliko je potrebna promena terapije ili savet.

Rad službi se menja iz nedelje u nedelju, tako da pre svega treba to ispratiti, ali jedna od mogućnosti za sve pacijente na teritoriji našeg grada je svakako Savetovalište za dijabetes pri Domu zdravlja Niš, u kome rade edukovane medicinske sestre i lekari koji im svakako mogu pomoći, dati im savet, odraditi neku dijagnostiku i na kraju krajeva ih usmeriti šta dalje da rade i kome da se obrate – ističe.

Oboleli od dijabetesa rizična kategorija u doba korone

Kaže da je situacija u kojoj smo se svi do sada nalazili i u kojoj se trenutno nalazimo, kao što su uslovi vanredne situacije i izolacije, dodatno uticala na zdravstveno stanje osoba sa hroničnim bolestima poput dijabetesa.

Dijabetes tip 2, u čijoj osnovi se nalazi insulinska rezistencija sa ili bez, smanjene produkcije insulina, predstavlja entitet sa nekoliko faktora rizika, od čega su najbitniji gojaznost, nedovoljna fizička aktivnost, veliki obim struka, visok krvni pritisak i povišeni nivoi lipida u krvi. Ono što pacijent može sam primetiti od simptoma, obuhvata gubitak težine, zamor, pojačano mokrenje, učestalo žeđanje i glad koja se teško kontroliše.

Ističe da je u prethodnom periodu definitivno došlo do promene načina života, što je moglo dodatno uticati na zdravstveno stanje ovih osoba.

U situaciji poput ove različiti su načini na koje su se ljudi suočavali sa novim okolnostima i navikama. Većina, ako ne svi mi osećamo neki stepen neizvesnosti i zabrinuti smo za svoje zdravlje i zdravlje svojih najbližih. Moguće je da su osobe sa dijabetesom bile posebno osetljive, jer ukoliko bi se zarazile imale su veći rizik da postanu ozbiljno bolesne. Dodatno, postojao je zastoj u zdravstvenom sistemu, te su im lekari bili manje dostupni i oni neredovno išli na kontrole. Sve ovo zajedno je moglo je imati uticaj i na dobru kontrolu dijabetesa koja je najvažniji preduslov za prevenciju komplikacija, koje su glavni uzrok invaliditeta i smrti – ističe doktorka.

Zato je u ovom trenutku važno da se vratimo na osnovne ciljeve lečenja dijabetesa, smatra endokrinog, odnosno da se skrene pažnja na bolju kontrolu bolesti i da uz nastavak adekvatne terapije pomognemo da se pacijenti osećaju dobro, da bi prevenirali potencijalna vaskularna oštećenja i nastanak komplikacija, takođe da se izbegnu niske vrednosti šećera tj. hipoglikemije, ali i visoke vrednosti šećera u krvi odnosno hiperglikemije.