Na današnji dan, 1999. godine, oko 11:20, Šumatovačka ulica, autobuska stanica i Tvrđavska pijaca zasute su kasetnim bombama. U ovim napadima poginulo je 16 Nišlija, dok ih je 18 povređeno. Među poginulima je bila i 26-godišnja žena u poodmakloj trudnoći.
U ovom napadu NATO alijanse stradali su civili koji su bili u blizini pijace u centru Niša. Poginulo je njih 16, a povređeno još 18 od kojih su neki ostali bez ruku ili nogu.
Kasetnom municijom je pogođena i međugradska autobuska stanica i Tvrđavska pijaca, a bombe su padale i pored zgrade patologije Kliničkog centra, gde je poginulo i povređeno nekoliko ljudi, kao i u Duvaništu.
Dan kasnije, 8. maja, bombom velike razorne moći pogođen je i teško oštećen Kameni most u Nišu.
Kasetne bombe na Niš bačene su i 12. maja 1999. godine na naselje Duvanište, pri čemu je povređeno 11 osoba.
U znak sećanja na žrtve bombardovanja podignut je spomenik nedaleko od Šumatovačke ulice, a najavljeno je da će danas u 11 položiti vence i odati počast pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Milošević, kao i predstavnici Grada Niša, Niškog upravnog okruga, porodice žrtava, udruženja i građani opredeljeni za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.
Bombardovanje Niša počelo je oglašavanjem sirena 24. marta i trajalo je do 10. juna. U tom periodu, prema evidenciji naučnog radnika i publiciste Novice Ranđelovića, na osnovu koje je izdao knjigu “Niš u ratnom plamenu” poginulo je 26 civila, teže je ranjeno njih 60, a lakše oko 200.
U Nišu su se sirene za početak ili kraj vazdušne opasnosti čule 258 puta, stanovnici su pod vazdušnom opasnošću bili puna 52 dana, dok su bombe grad razarale 29 dana i za sobom ostavile srušene mostove, škole, fabrike.
Kako bi se očuvalo sećanje na nevino stradale, svake godine se i 24. marta polažu venci i to na dva obeležja žrtvama NATO bombardovanja na početku Šumatovačke ulice.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Nije lepo da prekrajate glasove. Iskrenim novinarstvom se culo u celoj Srbiji za vas . Ne dozvolite da vas ustupcima mocnika slabo ko cita.
Ovakav neprofesionalizam se ne sme oprastati JUznim vestima. Zašto se pominje lokacija Duvanište kada su njih gađali 12 maja, a ne spominjete u tekstu ulicu Ljube Nenadovića – pored KC u kojoj je poginulo nekoliko i ranjeno 10ak ljudi između kojihj sam i ja kao dete od 15 godina. Ovo nije u redu prema žrtvama i sećanju na njih. Molim, ispravite!
А, ко нас бомбардовао? А, да, све сами пријатељи садашњи нам.
NEtacno, nisu to nasi prijatelji, to su NJEGOVI prijatelji!
Veliki prijatelji, tadašnje i sadašnje vlasti, koja je Fondaciju Klinton donirala sa 2.000.000$
sećam se trudnice i ostalog običnog sveta, sa torbama iz kojeg vire pera mladog luka, i kesama sa pijace, sećam se i tenkova koji se vraćaju i muka i srama svih nas
Dok sam ziv necu zaboraviti, ovo je zlocin bez kazne!
Ne zaboravljamo i ne opraštamo-NIKAD!!!
Zasto Srbija nije potpisala Konvenciju o kasetnoj municiji?!
Konvenciju potpisalo 120 zemalja sveta, ratifikovalo 103, a Srbija kao zemlja žrtva to još uvek nije uradila.
„Jedine u regionu nisu potpisale Rumunija i Srbija, a Srbija je i dalje pokrivena neeksplodiranim kasetnim bombama !
Волео бих да једнога дана гледам нас ТВ-у како падају бомбе на градове у САД, Британији и осталим НАТО земљама које су учествовале 1999. у злочину против СРЈ.