Sećanje na bombardovanje još iz dečjih dana

Koliko je deci od 4 i 5 godina bilo jezivo da slušaju jednu za drugom eksplozije, a zatim i priče o poginulima i ranjenima, sećaju se braća Darko i Marko Radojević, koji su maja 1999. svedočili bombardovanju u Šumatovačkoj ulici u Nišu.

Tačno 15 godina nakon što je od kasetnih bombi NATO alijanse rasutih nedaleko od niške Tvrđave i Banovine poginulo 15 i ranjeno više desetina civila, njih dvojica još pitaju: „Zašto?“

– Bilo je mrtvih, ali ih mi, naravno nismo videli, štitili su nas jer smo bili deca. Ali se dobro sećamo straha tih dana i tuge što je među poginulima bila i trudnica – kaže Darko Radojević, maturant ETŠ „Mija Stanimirović“.

Njegova i stričeva porodica zatekle su se u porodičnoj kući koju su potresale gromoglasne eksplozije i zvuk aviona i u koju su, posle pogibije ljudi koji su pošli na pijacu, dopirali povici. Trčanje u sklonište na svaki zvuk sirene za opasnost jedan je od događaja koji im se duboko urezao u sećanje.

– Nečeg se sećam dobro, nečeg kroz maglu, ali su mi kasniji razgovori sa starijima pomogli da stvorim jasnu sliku o svemu. Na stradanja će nas podsećati geler kasetne bombe koji je prošao kroz terasu u sobu i na dedinoj polici zabio se u knjigu pod nazivom „Preporod“ – priča Darko.

Da bi njegovo i bratovljevo pitanje zašto se tokom bombardovanja Srbije nisu poštovala osnovna pravila ratovanja doprlo do sveta, njih dvojica su sa Udruženjem mladih umetnika Niša „Mladunis“ pre 2 godine snimili film „Zvuk ’99“.

– Prikazali smo baš lokacije gde su onog 7. maja ležali mrtvi. Naš dokumentarac skreće pažnju na to koliko su kasetne bombe zle, ubijaju i kad ne naprave nikakvu štetu okolini. Na prosto pitanje: „Zašto?“ još nema odgovora. Osim snimkom, poruku šaljemo i pesmom Riblje čorbe „Decu ti neću oprostiti“ – kaže Darko.

Ideju da što više ljudi sazna da deo njihovog detinjstva uopšte nije bio bezbrižan i da za sve to još niko nije okrivljen, Darko i Marko uspeli su da sprovedu time što su sa ovim filmom učestvovali na Evropskom festivalu mladih umetnika Evrope u Pirgosu u Grčkoj. U kategoriji najstarijih stvaralaca osvojili su 1. mesto.

Rasute iz dva kontejnera, 7. maja 1999. godine bombe su padale i pored zgrade patologije Niškog kliničkog centra i kod parkinga „Niš-ekspresa“, a samo 5 dana kasnije bombardovano je i Duvanište.

Srbija odbija Konvenciju o zabrani kasetne municije

Iako je stradala od „žutih ubica“, Srbija je jedina zemlja u regionu koja nije pristupila međunarodnoj Konvenciji o zabrani kasetne municije, i pored toga što je bila jedan od njenih inicijatora.

Kako ističu u Udruženju „Akcija i pomoć“, država nikad nije zvanično odgovorila zašto odbija pristupanje konvenciji čije se potpisnice obavezuju da ne proizvode, skladište, transportuju i upotrebljavaju kasetnu municiju.