Sećanje na „Oko sokolovo“ čuvaju svetski muzeji i knjige, a ubuduće i Spomen-kuća u rodnom Kaletincu

Rođenog Zaplanjca i slavnog i odlikovanog solunca Dragutina Matića, koji je posle ratova s početka 20. veka poznatiji kao „Oko sokolovo“, od zaborava danas čuvaju predanja najstarijih meštana, statua ispred zgrade Opštine Gadžin Han, a ubuduće i Spomen-kuća u njegovom rodnom selu Kaletinac. Do rekonstrukcije oronule i trošne kovanice dug je put, a cilj je se vrati autentični izgled i da se, prema najavama nadležnih, za 4 meseca otvori za posetioce.

Pod tavanicom iznad koje se danas nazire nebo kroz malo preostalih crepova na krovu i grane drveća, koje su se nadvile nad severnom stranom kuće, nekad je živeo zaplanjac Dragutin Matić.

Odatle, iz kuće u Kaletincu u podnožju Suve planine, krenuo je da služi vojsku, najpre u ratnim sukobima sa Turcima i Bugarima, a potom i u Velikom ratu.

Završismo sa Turcima „loše – crno“, prođe Kumanovska, prođe Bitoljska bitka. Čekamo, veli, civilno odelo. Ali – opet ratna truba: rat sa Bugarima. I njih, reče, sredimo. Opet bez civilnog odela. Dolazi Prvi svetski rat – Cer, Kolubara, Albanija, Krf, Solun, Kajmakčalan, Gornićevska… – odlomak je iz knjige „Moj otac Oko Sokolovo“.

Za ratnu službu dobio je brojna odlikovanja.

Njegova fotografija našla na stranicama udžbenika širom sveta, u ratnim albumima, kao i u brojnim svetskim muzejima.

Orden „Oku sokolovom“ su i priče o njegovom životu, koje i danas najstariji meštani Zaplanja prenose mlađima i koji ne skrivaju ponos zbog junaka kojeg je iznedrio njihov kraj.

Njega ceo svet zna. Njemu su čast odali i Karađorđevići, ko zna koliko ordenja je on zaslužio. Koliko god da je dobio, malo je za takvog junaka – ističu meštani.

Sećanje na odlikovanog srpskog vojnika Dragutina Matića, osim u pričama i sećanjima onih najstarijih koje se kod meštana i danas prenose, uskoro bi moglo da nastavi da živi i kroz spomen-kuću, kovanicu koja je sada zapuštena i oronula.

---

Opština: Spomen-kuća Dragutinu Matiću gotova za oko 4 meseci

Posle asfalta kojim je „presvučen“ put od sela Sopotnice, preko koga se dolazi do Matićevog rodnog Kaletinca, tokom vikenda počelo je uređenje Ulice Maršala Tita – uskog sokaka, koji vodi do Matićeve kuće, na kojoj je nekad stajao broj 50.

Trošna kovanica bila je dom čuvenog solunca „Oko sokolovo“, a u planu je da bude pretvorena u spomen-obeležje tog odlikovanog srpskog vojnika.

Krenuli sa raščišćavanjem i dvorišta i pristupnog puta. Direkcija za izgradnju Opštine Gadžin Han se uključila sa mehanizacijom da uredi i proširi pristupni put zbog vozila koja treba da dovoze građevinski materijal, a ujedno su izvođači radova počeli da skidaju stari materijal, crep, građu – kaže predsednik Opštine Gadžin Han Milisav Filipović.

A cilj je, kako pojašnjava, rekonstruisati trošnu kuću od materijala koji će biti skinut, a koji će moći opet da se iskoriste i postave na objekat. Ono što je već propalo i neupotrbljivo, dodaje, zameniće novim materijalom izrađenim onako kako je to rađeno kada je kuća zidana, a sve sa namerom da se sačuva autentični izgled doma iz vremena u kojem je živeo slavni zaplanjski solunac.

Ono šta je zdravo, to će da bude sačuvano. Ono šta nije, tu ide ručno tesana građa, suva hrastova građa, kako bi bilo autentično kao što je i bilo. Mi smo sva sredstva za radove izdvojili iz našeg budžeta, blizu 5 miliona – dodaje Filipović.

Na kraju radova bi oronula kovanica, posle više najava, mogla konačno da postane spomen-kuća Dragutina Matića, kako procenjuju iz Opštine, u roku od oko 4 meseca.

---

Dragutin Matić – „Oko sokolovo“

Rođen je 10. januara 1888. godine u selu Kaletincu ispod litica Suve Planine. Najmlađe je, šesto dete, siromašnih poljoprivrednika.

Godine 1910. odlazi u vojsku, u tada najelitniji rod – konjicu, jer je iz porodice koja je gajila konje. Kao konjanik jahao je tik uz princa Đorđa Karađorđevića. Kad je završio to vojevanje, 1912. godine, počinje rat sa Turcima za oslobođenje južnih delova Otadžbine.

Završismo sa Turcima „loše – crno“ , prođe Kumanovska, prođe Bitoljska bitka. Čekamo, veli, civilno odelo. Ali – opet ratna truba: rat sa Bugarima. I njih, reče, sredimo. Opet bez civilnog odela. Dolazi Prvi svetski rat – Cer, Kolubara, Albanija, Krf, Solun, Kajmakčalan, Gornićevska…

Ratnik se vraća tek 1919. godine. Sin je imao godinu dana kada je tata krenuo u vojsku, 11. godina kada se vratio. Ne poznaju se. Ali – dug je odužen prema Otadžbini.

(odlomak iz knjige „Moj otac Oko Sokolovo“)