U selu Surčevo, nadomak Babušnice, nalazi se poslednja i najstarija mašina za izradu voska na ovim prostorima koju nazivaju tesak. Ova sprava, napravljena pre više od 140 godina, proglašena je za kulturno dobro i nalazi se pod zaštitom države Srbije.
Mala, pomoćna zgrada u kojoj je tesak smešten, nalazi se pored porodične kuće Vojislava Pančića i odiše duhom prošlosti. Sam ulazak u prostoriju i susret sa velikom drvenom napravom koračanje je kroz istoriju.
Vojislav Pančić ovaj zanat naučio je od svog oca, a pravljenjem voska bavile su se mnoge generacije ove porodice. Po njegovim rečima, sprava je napravljena još 1868. godine kada je i počela sa radom.
Tesak je aktivno radio sve do 1958. godine i sa sigurnošću kažem da su moji preci pravili najbolji vosak i po tome su bili jako poznati. Do pre nekoliko godina izrađivao sam ga za svoje potrebe. Sada, nakon više od 140 godina, tesak ne radi, ali nije pokvaren, proizvodnja bi mogla da se pokrene opet – kaže Pančić.
Tesak je bio jedini aparat kojim se vosak iz pčelinjih saća mogao iscediti u potpunosti. Preci Vojislava Pančića saće su kupovali svuda, najpre u Lužničkom kraju, a onda i sa područja Srbije, Makedonije i Rumunije. Vosak koji su pravili prodavali su crkvama u Srbiji za izradu sveća, ali su dobro zarađivali od prodaje u okolnim zemljama gde su bili jako cenjeni.
Ova drvena sprava visoka je oko tri metra i napravljena je od velikih stabala koja služe kao postolje za mehanizam uz pomoć koga se od saća cedio vosak. U samom procesu izrade potrebno je dodati vodu i slamu koja vosku daje žutu boju. Kada proces izrade bude gotov, dobijamo takozvane pogače voska koje su spremne za upotrebu – objašnjava Pančić.
Još davne 1963. godine Etnografski muzej iz Beograda pokazao je interesovanje za otkup ove starine, ali do dogovora nije došlo. Nakon toga, u Službenom glasniku objavljeno je da je ceo objekat gde se nalazi tesak zaštićen od strane države.
Kako ističe Vojislav, on nije mogao da nastavi tradicionalni porodični posao jer je potražnja i proizvodnja voska u drugoj polovini 20. veka opala. Završio je Ekonomski fakultet u Nišu, bio je direktor nekoliko firmi u Babušnici i Nišu, ali je zanat koji se prenosio sa kolena na koleno u porodici Pančić, obeležio i njegov život.
Danas mnogi njegovi sugrađani ne znaju kakvo blago imaju u komšiluku. Kako ističe, voleo bi da se ova naprava iskoristi kao turistička atrakcija jer je još jedan od dokaza vremena i života naših predaka.
Južne vesti će u narednom periodu predstaviti kvalitete i prirodne potencijale Babušnice.
Tekstovi će se odnositi na pridrodne resurse uključujući hranu, životnu sredinu, tradiciju, prirodne lepote, istorijske i kulturne lokacije… Pokušaćemo da prezentujemo što više potencijala koje ovaj kraj nudi i po kojima je specifičan u Srbiji i svetu.
Ovi tekstovi su deo projekta “Babušnica u srcu prirode” koji je finansiran iz javnih sredstava Opštine Babušnica, a ima za cilj da u skladu sa Zakonom o javnom informisanju doprinese većoj vidljivosti Babušnice i širem informisanju javnosti o ovom kraju.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Ovo jedino moze da bude sprava za PRERADU pcelinjeg voska, a ne za pravljenje voska. Prirodni vosak proizvode pcele- ne ljudi.