Selo podiže spomenik Dragiši Cvetkoviću

U selu Dadincu, pet kilometara od Vlasotinca, uskoro bi trebalo da bude postavljena spomen – bista Dragiše Cvetkovića.

Cvetković je rođen u Nišu, kraj Saborne crkve, ali poreklom je iz ove planinske zabiti, gde je rođen njegov otac Jovan, dok mu je majka Zojica Steriadis, poreklom Cincarka, rodom iz severne Grčke.

– Dragiša Cvetković je potpuno pogrešno predstavljen u savremenoj srpskoj istoriji kao poslednji predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije, koji je potpisao sporazum sa Nemcima o nenapadanju. Zbog te velike istorijske nepravda prema njemu, meštani sela Dadinca decenijama su ispaštali i u komunističkoj Jugoslaviji teško dolazili do posla. To nas je bolelo, ali i nagnalo da masovno završavamo fakultete i da tako prkosimo vlastodršcima i ondašnjoj ideologiji – kaže dr Slavko Krstić, ugledni lekar, rođen u Dadincu, inače glavni organizator i kreator čitave priče.

Ideja je da bista bude podignuta u dvorištu Osnovne škole, koja je u selu sagrađena još pre Drugog svetskog rata po želji Dragiše Cvetkovića, tada velikog dobrotvora i uglednog građanina rodnog Niša, gde mu je otac službovao.

Dr Krstić ističe da je u glini bistu Dragiše Cvetkovića uradio poznati umetnik i profesor istorije umetnosti u Vlasotinačkoj gimnaziji Nebojša Mitrović „Puša“, a u kamenu će je uklesati jedan majstor iz sela Dejana, koji živi u Markovcu, nedaleko od Beograda, autor biste pokojnog dr Zorana Đinđića.

Sem ove, najnovije, postoje još dve biste Dragiše Cvetkovića.

– Jednu je uradio naš, drugu bugarski umetnik, a obe se nalaze u niškom Narodnom muzeju – podseća dr Krstić, inače odličan znalac životne biografije Dragiše Cvetkovića, ali i rodnog sela Dadinca.

I Rusi i Amerikaci bili za potpisivanje Trojnog pakta

Krajem pedesetih godina Dragišu Cvetkovića je u Parizu sreo Dragoljub Golubović, urednik Duge.

Zapisao je da je Cvetković živeo u otmenom Šesnaestom arondismanu i da je rado navraćao u ruski kabare „Novi“. Bio je komunikativan, lepo se izražavao i primao je oko šest hiljada franaka mesečno, što je odgovaralo garantovanoj najnižoj plati i pravima koja je imao kao nosilac Legije časti.

U jednoj prilici Golubović je pribeležio razgovor o istorijskom potpisivanju Trojnog pakta.

Cvetković se pravdao. Pitao je Ruse šta da radi. Rekli su: „Potpisuj!“

– Pitao sam američku vladu – žalio se Cvetković. – Kažu: „Potpisuj!“ 

I britanska vlada odgovorila je isto.

– O tome imam i pismene dokaze, koje mogu da pokažem na zahtev. Jednostavno, nisam imao drugog izlaza.

Nije se nimalo osećao krivim.

-Knez mi je to sa Belog dvora naložio.