Studiranje u nekoj od zemalja Evropske unije je nezaboravno iskustvo i prilika koju bi svako trebalo da iskoristi, poruka je niških studenata koji su preko „Erasmus +“ programa proveli po jedan semestar u inostranstvu.
Studentkinja šeste godine medicine Jelena Kovačević šest meseci je provela na Univerzitetu za nauku i tehnologiju u Trondhejmu, a o studiranju u Norveškoj zainteresovanima za ovaj program govorila je na „Erasmus chat“-u koji je održan u niškom EU info-kutku.
Imala sam vežbe i predavanja, uz mogućnost da mi ovde priznaju ispite koje sam tamo položila. Osnovna razlika u studiranju je što se tamo praktični deo radi mnogo ozbiljnije, dok se ovde više polaže na teoriji. Sami uslovi studiranja su bolji, prosto zbog njihove finansijske situacije – kaže Jelena.
Dodaje i da je norveški fakultet mnogo dostupniji studentima jer u svakom trenutku mogu da koriste njegove prostorije i sve ostalo što im je potrebno da spreme ispit i usavrše znanje. Nastavu je pratila i ispite polagala na engleskom jeziku, ali joj je Univerzitet omogućio i početni kurs norveškog jezika, tako da tamo nije usavršavala samo znanje o medicini.
Osim Jelene, sa mladim Nišlijama o ovom programu govorilo je još dvoje studenata, a među njima i njen kolega Aleksandar Popović, koji je četiri meseca bio na razmeni u „Erasmus Medical“ centru u Roterdamu. Prvo je 20 dana proveo u takozvanoj letnjoj školi na kojoj je samo upoznavao profesore i slušao seminare, a onda je usledio ozbilniji rad.
Zatim smo slušali ceo semestar, po njihovom planu i programu. Sama nastava je tamo bolje organizovana, studenti se mogu stalno informisati. Slušali smo uglavnom statistiku, odnosno nešto što je vezano za istraživački rad, a ne mnogo za medicinu, ali su se trudili da nam maksimalno izađu u susret – priča Aleksandar.
Dodaje da će mu ovo iskustvo mnogo značiti, jer je radio u kompjuterskim programima koji se ovde još uvek malo koriste, a znanja koja je stekao o istraživačkom radu, mnogo će mu koristiti u budućoj karijeri.
Vanja Jovanović je posle položenih ispita na Elektronskom fakultetu otišla da diplomira na Univerzitetu Balerskih ostrva na Palma de Majorci.
Ne mogu da govorim o predavanjima jer sam samo imala konsultacije sa profesorom, tako da prevelike razlike nisam uočila. Diplomski sam branila pred tročlanom komisijom, na engleskom jeziku. Ovo je bilo odlično iskustvo za mene, najpre zbog jezika, a onda i zbog poznanstava koje sam stekla za ceo život – priča Vanja.
Za prijavljivanje na „Erasmus +“ programe uglavnom je potrebno dostaviti biografiju, motivaciono pismo, ocene, preporuke profesora i uverenje o redovnom studiranju. Neki programi zahtevaju i određeni stepen znanja engleskog jezika, što zavisi od univerziteta, objasnili su Jelena, Vanja i Aleksandar.
Osim što su usavršili svoje znanje, ovo troje mladih su usavršili engleski jezik i, kako svi ističu, kući sa sobom poneli nezaboravne uspomene i stekli bliske prijatelje.
„Erasmus +“ je program Evropske unije namenjen finansiranju projekata, partnerstava, događaja i mobilnosti u oblasti obrazovanja, mladih i sporta, za period od 2014. do 2020. godine. Kako piše u njegovoom opisu, ovaj projekat je otvoren za obrazovanje, obuku, omladinske i sportske organizacije u svim sektorima doživotnog učenja, uključujući i školsko obrazovanje, usavršavanje i više obrazovanje, kao i školovanje odraslih.
Južne vesti“ će se u narednom periodu baviti temama koje brinu građane Srbije, a tiču se eventualnog ulaska u Evropsku uniju.
Da li će moći i dalje da slobodno putuju po Evropi? Da li će imati pristup EU fondovima? Da li će proivođači morati da menjaju svoju proizvodnju da bi je uskladili sa standardima EU ? Da li će moći da i dalje da peku rakiju?
Sagovornici Južnih vesti o ovim i sličnim temama biće proizvođači sa juga Srbije, studenti, poljoprivrednici, predstavnici institucija…
Javna promocija evropskih vrednosti od ključnog je značaja za stalni napredak Srbije ka EU.
Južne vesti će pokušati da kroz više različitih priča prikažu pozitivne aspekte članstva u EU i koje su prednosti EU donosi „običnim“ građanima.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0