Grobno mesto i spomenik crnogorskog junaka serdara Jola Piletića, koji se nalaze na niškom Starom groblju, nisu više devastirani, pošto su ih obnovili poštovaoci iz Udruženja Crnogoraca jugoistočne Srbije. Piletić je i jedan od graditelja građanskog Niša nakon oslobođenja od Turaka, a njegovi potomci kažu da su inicijativu pokrenuli pre nekoliko godina, kada su uvideli da njegovo ime počinje da pada u zaborav. Održan je i pomen u njegovu čast.
Jole Piletić je simbol doseljavanja Crnogoraca u jugoistočnu Srbiju krajem 19. veka, ali i jedan od ljudi koji su izgradili građanski Niš u to vreme, nakon oslobođenja od Turaka 1878. godine, kaže predsednik Udruženja Crnogoraca jugoistočne Srbije Miloš Paović.
Kultura sećanja je bitna za svaki narod. Svi preci nas Crnogoraca koji živimo u jugoistočnoj Srbiji došli su tih trenutaka kada je i Jole došao sa svojom familijom – navodi Paović.
Bili su suviše svoji i suviše veliki da bi pristajali na neke sitne igre knjaza, koji ima velike zasluge za međunarodnu politiku Crne Gore, za njeno evropejstvo i sigurno je najzaslužniji što je Crna Gora dobila nezavisnost, ali unutar nje je bilo detalja koji su činili da ona u jednom momentu ima van svojih granica eminentne glavare, koji su je povređeni napuštali – ističe Zoran Đukanović iz Uprave za saradnju sa dijasporom i iseljenicima.
Piletićeva potomkinja, akademska slikarka Milica Savić, kaže da on potiče iz brdskog plemena Piperi nadomak Podgorice, jednog od prvih plemena koja su prišla Staroj Crnoj Gori i ujedinila se s njom. Bio je vođa tog plemena, a vođstvo je nasledio od oca.
Jole je imao pet sinova i dve ćerke. Sinovi su mu bili Stanko, Nikola, Vidak, Đorđe i Miroslav Miro, a ćerke Hristina i Đurđa. Prvorođeni Hristinin sin, Mihajlo Pavlović, koji je bio kapetan prve klase i narodni poslanik u vreme Kraljevine Jugoslavije, jeste moj čukundeda. Meni je Jole, dakle, kurđel, ako bismo brojali srpski rodoslov – objašnjava ona.
Otac mu se zvao Ilija, a majka mu je bila Đevana Kostić iz Nikšićke Župe. Žena mu se zvala Milica. Senatorsko zvanje je stekao za vreme Knjaza Danila. Bio je i serdar, to je viši stupanj vojvodstva. Jedan je od zaslužnika te velike borbe za oslobođenje od Turaka. Izvojevao je pobedu u čuvenoj Bici na Kovčegu – kaže Savić.
Milica Savić je među njegovim potomcima koji su sami pokrenuli inicijativu da se njegovo ime ne zaboravi, pre nekih šest godina. Tako je i nastala ideja da se spomenik u Nišu obnovi.
Srećko Piletić, jedini njegov muški potomak, i ja imali smo inicijativu putem društvenih mreža. Nije se mnogo znalo o njemu, polako je počeo da pada u zaborav, pa smo aktivirali neke stranice i počeli da delimo informacije, a onda se gospodin Paović javio i započeta je obnova, zajedno sa svima ostalima koji su nam izašli u susret. Kupili smo možda narednih 100 godina materijalnog sećanja na serdara Jola – priča Savić.
U sanaciji su učestvovali pripadnici skoro svih nacija koje žive na Balkanu i skoro svih dominantnih religija. Bilo je tu Crnogoraca, Srba, Bošnjaka i Albanaca, ljudi koji su pravoslavci, rumokatoličke vere ili islamske veroispovesti, što daje novu simboliku celom projektu, jer je i sam Jole Piletić bio čovek saradnje, pomirenja i razgovora. Siguran sam da bi on bio srećan i ponosan na ovo što smo uradili – zaključuje Paović.
Đukanović pojašnjava da je Uprava rešila da finansira sanaciju jer, kako kaže, treba čuvati sećanje na znamenite ličnosti Crne Gore i održavati priču o njima.
Dodaje da je serdar Jole Piletić utkao sebe i ceo svoj život u borbu za oslobođenje i državnost Crne Gore. Inače, on je rođen 1814, a preminuo je 1900. godine u Nišu.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Kakvo je vreme došló,decá završavaju čkolje a nepismena!Nastavnici i profesuri, da l’ rade pos’o il’ ne…toj si je njino znanje!Unuci si ne znaju dedu,babu a neki ne znaju deku i baku al’ zató si imamo „čoveka“ koj’ se brine za nji’ i od nji’!
Sve što je biló do 2012-tu,toj si nema vezu sa život al’ odotle je sve krenuló kako trebe!I „Zlatno doba“ i putovi… a junaci , vojvode, oslobodioci…
Знаш ли каквО, Смуче?
Саг си га претерал са песимизам.
Ја сам баш задовољан сас наш образовни систем.
Тој ћу ти илуструјем са разговор између два Црногорца кад се сретоше код Калчу у Ниш.
Ће вика први:
-„Знаш ли онУ нашу Милијану из СНС, она јађо завршила вишу управну?!“
А, други ће:
-„Невероватно, онА није ни за нижу водоравну!“
… potrebno je podici spomenik kapetanu Heinrih Brandtu jer da nije bilo njega ne bi grad Nis imao Memorijalni muzej „12. Februar“.
Krajem sedamdesetih moja baka Milica me je u šetnjama često dovodila na Serdarov grob, gde bi donosili cveće i palili sveće. Zato me s početka devedesetih veoma prijatno iznenadila vest ( Narodne Novine ) da je tadašnji ugledni poslovni čovek Vidak Perović vlasnik firme „PRINT“, samostalno finansirao uređivanje groba Serdar Jola. Srećom, bilo je i ranije ljudi vrednih pomena – da ih ne zaboravimo!
A koje bratstvo nema burnu istoriju. Sa jako izraženom nacionalnom svešću i osećajem za pravdu, bili su temelj oslobađanja od Turaka i stvaranja novije istorije Srba. Jedan od mnogih zaslužnih, vrednih pomena iz bratstva Pipera je i Velimir Piletić, generalštabni major Jugoslovenske vojske, kasnije pukovnik, četnički komandant, ucenjenim tokom rata od strane Nemaca.
Trebali bi deca i unuci da odu i spomenike svojih dedova da ociste. Jel od grada i opstine nema nista. Staro groblje je sramota grada Nisa.
Zato sto nema Nislija na vlasti. Sve su sa SELA.
Pa i ti iz okolnih sela pripadaju tom tzv.niškom korpusu i identitetu, sviđalo se to vama ili ne. Svi koji su sa strane tako gledaju na Jug Srbije isto kao što je za mene iz Niša, npr.Kragujevčanin svako ko je iz KG-ili nekog sela okolo. Mentalitet je isti.Ne brukajte se više ovakvim izjavama.
A ko ti starosedeoci, „izvorne Nišlije“? 1938. godine Niš je imao 35.000 duša, danas 185.000? Jel su to oni sa prefiksom „Hadži“ i visokim tavanicama?
@Rođak sa sela : I ja sam „Hadži“ al’ me sramotá od drugi „hadži“ iz Niš ,na koji je plafon u „podrume donje gde su zimu zimovali – blago ostavljali“ ! Sve je devastirano , upropašćeno , dezavuisano, determinisano, opisano, centrisano, blokisano… od svi’ nji’ !
Ај’ преселите ви то у Монтенегро.
Што се не обнови неки запуштени гроб неког знаменитог СРБИНА и НИШЛИЈЕ??
Ogolili ste sopstveno neznanje kroz ovaj komentar. Da znate bar mali deo o njemu.. Nemam veze sa Crnogorcima ali mi je čast što je ovde sahranjen.
@Србо браво!
Ако смем да додам, надам се да ће убудуће доводити и свештенике своје цркве. Јасно, док кости не преселе у МН. Или док не прогласе и Ниш својим градом. Градом који су они основали или сл.
Радио сам у МН и знам радни елан и менталитет већине припадника ових љубитеља јахања на грбачи сиротиње. Тзв. Руководици, Вође…
Serdar Jole je bio Srbin, borio se za srpstvo. Ne mešajmo sadašnje političke prilike. Zna se dobro da je Gvozdeni puk zato i bio “gvozdeni” ( sastavljen od Srba dinaraca i moravaca ).
A, ko brani gradu Nisu, da obnovi spomenike istorijskih licnosti ,vidjenijih ljudi toga doba ?
Sujeta ti je glupa, taj covek je ucinio vise za Srbiju i Nis, nego mnogi koji su se samoreklamirali i busali u grudi !
Razdvajaj Crnogorce-Srbe i Montenegrine ! I, istoriju u saku, ne brukaj se !
Ко има микроскоп и стрпљења- нек раздваја. Остали бивши југословенски народи нису имали тако дебилне мисли па да се развлаче деценијама. Сви су пресекли прецизним резом- а, Срби У Србији и даље филозофирају и дају шансу кознакоме….. (на сопствену штету).
Na Starom groblju pocivaju mnogi koji su itekako bili bitni za razvoj naseg grada a i drzave u svakom smislu. Prvi ucitelji u Nisu, vojvode, trgovci, ktitori… Zbog toga je, izmedju ostalog, bitno da na celu grada budu upravo Nislije, a ne neko doveden u grad ,ko na Staro groblje gleda kao
na neko ruglo na koje ne treba obracati paznju jer izgleda kao zmijarnik prepun pasa lutalica.
@Mirko :“Prvi ucitelji u Nisu, vojvode, trgovci, ktitori… “ !!!
Super , aj’ sad navedi odakle su rodom
i ko im je bio tatko, majka deKa, baKa? Da nisu došli iz Paris , Wien, Budim, London … da nisu bili od roda Nemeckoga /Hoencolerna/ , od familije Mediči i od Papu.Shvatite , aman … najteže je biti čovek – zató danas i ne mož’ da naletiš na pravog čoveka ! Jer je neprimetan,nevidljiv
Bravo! Ima jos znacajnih ljudi za Nis i drzavu koji tamo pocivaju i ciji su grobovi zapusteni nazalost.
Lep gest svih koji su učestvovali u obnovi. Mnogo je znamenitih ličnosti na Niškom groblju čiji potomci treba da se aktiviraju i u saradnji sa Niškim zavodom za zaštitu spomenika i urede grobove svojih predaka. Grob koji je pod zaštitom države ne treba prepustiti “državi” već se aktivirati i održavati. Na žalost, naš narod ne održava grobove ni svojih najbližih a ne dalekih predaka.
Hvala svima koji su se ukljucili u akciju da se obnovi spomenik velikom coveku, i istorisjskoj licnosti , koji je ostavio neizbrisiv trag u istoriji obe drzave u kojima je ziveo on i clanovi njegove porodice .Zasluzio je makar ovaj mali gest zahvalnosti ljudi u gradu gde je svojim ugledom pomagao razvoju tadasnjeg grada Nisa.
Ovi skorojevici,starog groblja se sete, samo pred izbore i kad treba da sebi nabace neki poen, da bi se dobro kotirali ! Covek izvadio pare iz svog dzepa i resio. Na ponos predaka !
А учитељ Таса?
Ма, ко ће се сети?? Мислиш да од свих ових лија деца сада иду у ти школу уопште има оних који су се родили (или њихови родитељи) у Нишу?
I potomci su finansirali ovaj projekat.