Serijal „Robin Hud“: Skandinavski model prevencije smanjiće stopu maloletničke delinkvencije

Nedostatak defektologa, prepoterećenost Centara za socijalni rad i nepostojanje sistema koji bi prepoznao maloletne delinkvente najveći su problemi, ocenjuju stručnjaci Sanja Sretić i Filip Mirić. Skandinavski model preventivnih programa koji se sprovode od vrtića je preko potreban i Srbiji, smatraju oni.

Sistem koji bi prepoznao i registrovao maloletne delinkvente ne postoji u Srbiji, a pedagoškinja Službe za zaštitu dece i mladih Centra za socijalni rad iz Niša Sanja Sretić kaže da oni imaju internu evidenciju, ali samo ukoliko Sud ili policija zatraži.

Rizici za delinkventno ponašanje, navodi da se mogu prepoznati u školskom okruženju, vršnjačkim interakcijama, ali i sukobima, kao i nepoštovanjem autoriteta, čime se, kako kaže, može prepoznati rizik za razvoj delinkventnog ponašanja.

Ako govorimo o činjenju krivičnih dela u čijoj osnovi postoji poremećaj ponašanja, to podrazumeva kontinuitet činjenja krivičnih dela i ponašajnim ispadima. Ne možemo samo na osnovu jednog izolovanog događaj da jednu maloletnu osobu proglasimo delinkventom. Potreban je niz obrazaca ponašanja koji govore u prilog tome da je mlada osoba delinkvent – navodi Sretić.

U središtu problema, tvrdi Sanja Sretić nalaze se individualni i porodični faktori i dodaje da Centri za socijalni rad, pre svega deluju preventivno, ali kada daju mišljenja i analize, to podrazumeva interventno delo.

„Socijalizacija, a ne nužno kažnjavanje“

Glavni problemi su preopterećenost radnika centara za socijalni rad, kaže doktor pravnih nauka Filip Mirić kome je glavno polje delovanja upravo maloletnička delinkvencija.

On je u emisiji Robin Hud naveo podatak da jedan službenik ima više slučajeva, zbog čega ne može sa podjednakom efikasnošću da obavlja svoj posao, ali navodi i problem nedostatka defektologa u školama.

Tragedije koje su se dogodile u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, okolini Mladenovca, ali i Niškoj Banji, pokazuju da nam nedostaju defektolozi i specijalni pedagozi u školama. Defektolog je tu da prepozna određene devijacije u ponašanju maloletnika koji mogu delovati kao prediktori budućih delinkventnih ponašanja. Sva ponašanja kojima se ne vređaju samo pravne, već i moralne i prekršajne norme. Što i nije klasičan kriminalitet, poput bežanja iz škole – navodi Filip Mirić.

Zbog toga smatra da bi, ukoliko se primeni, “skandinavski model” prevencije imao najveći uticaj.

Za pet godina voleo bih da vidim ozbiljan rad svih službi u Srbiji i blizu “skandinavskog modela” koji upravo za svrhu imaju nisku stopu kriminaliteta prema maloletnicima, zbog svih preventivnih programa koji se sprovode još na nivou zabavišta – zaključuje Mirić.

Kako problem maloletničke delinkvencije rešavaju nadležne službe u Srbiji, ali i regionu, možete pogledati u emisiji Robin Hud koja se nalazi na početku teksta.