Grupa turizmologa iz Pirota došla je na ideju da tradiciju predstavi kao potencijal, pa da od nje kasnije dobije finalni proizvod i tako je nastalo udruženje Kraljičin vez. Već nekoliko godina organizuju i školu pletenja „Tinejdžeri na sedenću“, koja svojim nazivom spaja tradicionalno i moderno, a čiji je cilj da, pre svega mladima približi tradiciju, ali i da u aktivnosti uključe i mentalno nedovoljno razvijene osobe.
Kraljičin vez broji više desetina ljudi, a kako kaže predsednica Milica Bačević, bave se unapređenjem svih resursa neophodnih za razvoj turizma.
Grupa turizmologa se odlučila na udruživanje kako bismo tradiciju kao potencijal predstavili i uvrstili u neki finalni proizvod, jer smo je prepoznali. Sada je to već mešovito udruženje – kaže Bačevićeva.
Već četiri godine za redom udruženje održava školu pletenja „Tinejdžeri na sedenću“. U letnjem periodu, u dvorištu Muzeja Ponišavlja, četiri dana se plete, a poslednjeg od svih napravljenih radova nastaje izložba.
Mi smo počeli sa pletenjem, što se tiče tog nekog održavanja tradicije. Kada smo razmišljali o nazivu nismo znali kako da pozovemo polaznike da dođu, kako da se zainteresuju, nekako najteža grupa za pokretanje su tinejdžeri, koji u stvari teže ka nečemu modernom i zato smo formirali taj naziv „Tinejdžeri na sedenću“ – spajanjem modernog i tradicionalnog, i na taj način pozvali i te koji najmanje brinu o tradiciji, da kroz moderno nauče i nešto o njoj – objašnjava Bačevićeva.
Oni na tim radionicama imaju mogućnost da razvijaju neke dodatne veštine i to utiče na njihov rad. Oni, takođe, kada pohađaju naše radionice, osećaju se i socijalno prihvaćenim, tako da su to neke dobre stvari za njih i nastavićemo tu saradnju, nadam se – poručuje Bačevićeva.
Prethodnih godina, dok nije bilo pandemije i kada granice nisu bile zatvorene, predsednica udruženja kaže da su imali polaznike i iz drugih država, a ovog leta oko 20 Piroćanaca je uzelo konac i iglu.
Bili su oni koji su naši stalni polaznici i oni koji se nisu susretali sa školom pletenja, u stvari, nisu se uopšte susretali sa pletenjem, uče kako da ispletu klasične bodove i na kraju pohađanja ove škole mogu da izrade neki šal, eventualno neku traku za kosu, jer to su osnovni bodovi – navodi Bačevićeva.
Kape, šalove, rukavice, trake, ukrase, pletene igračke, džemperi za ljude i pse – sve to nastaje od učesnika radionica koji od početka pohađaju školu pletenja, pa su svoj rad kroz godine i usavršili.
Na kraju četvrtog dana radionice, mi kada izložimo te proizvode naši učesnici odrede neku simboličnu cenu za svoj rad i na taj način podstičemo ljude da cene ručni rad i kreativnost… ti proizvodi trenutno kod nas nisu na ceni, ali ljudi iz inostranstva jako veliko interesovanje imaju za takve proizvode – kaže Bačevićeva.
Od ove godine postoji i Fejsbuk stranica „Proizvodi sa sedenće“, gde zainteresovani mogu da zavire u bogatu tradiciju.
Tokom pandemije pletenje je za neke bilo relaksacija i beg od stvarnosti, u kojoj su pod katanac stavljeni lokali, a društveni život sveo se na minimum.
„Pirotska pijaca“ nastala je 23. marta, samo nekoliko nedelja nakon što se pojavio prvi potrđeni slučaj virusa korona u Srbiji.
Kao turizmolozi, bili smo svesni da će naši privrednici, domaća radinost i poljoprivrednici nastraditi zatvaranjem granica i prestankom dolaska turista i ta grupa je na neki način i zaživela kasnije kada je zelena pijaca bila zatvorena. Ideja nam je bila da zaštitimo naše privrednike i poljoprivrednike i da im na neki način pomognemo u održavanju osnovne egzistencije, jer nekima to zaista i jeste osnovna egzistencija i uspeli smo u tome – kaže Bačevićeva.
Danas „Pirotska pijaca“ broji više od 20 hiljada ljudi, a dnevno ima preko 150 objava. U početku, kada je došlo do nestašice masaka u apotekama, preko internet pijace odazvale su se firme iz Pirota koje ih proizvode, te su tako građani snabdevani zaštitnom opremom.
Kasnije su došli i domaći proizvodi, došli su poljoprivredni proizvodi u periodu kada je stigla zelena salata koja nije mogla da se odloži, kada se bere ona tada mora i da se plasira krajnjem korisniku i mi smo uspeli da pomognemo poljoprivrednicima da taj svoj proizvod plasiraju i da ponude građanima – navodi Bačevićeva.
Stranica na Fejsbuku broji mnogo članova, odjeknula je i vidljivost grupe, pa su iz udruženja došli na ideju da iskoriste prednosti tehnologije i pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Mi trenutno imamo devojčicu u Beloj Palanci kojoj je neophodno lečenje u Turskoj, neophodan je iznos od 11. 000 evra, odlučili smo da napravimo tu neku akciju. Pošto je pijaca potpuno besplatna da ljudi koji mogu odvoje bar 10 dinara, minimalni iznos kao članarinu za Pirotsku pijacu i već tih 10 dinara je simboličan iznos koji njima neće značiti mnogo, a kad su to 20.000 ljudi to je već popriličan iznos – ističe Bačevićeva.
Ovim činom, kaže, možda neće biti prikupljen kompletan iznos za lečenje devojčice, ali će doprineti.
Mnogi građani su uspeli da održe nivo prodaje svojih proizvoda upravo putem ove pijace, pa je dosta njih iz zahvalnosti nudilo pomoć i procenat, ali Bačevića kaže da nisu prihvatali.
Jer sama zamisao ove grupe jeste u stvari humana i kako nismo hteli taj novac da zadržimo za sebe, mi smo rešili da prihvatimo tu ponudu i da napravimo jedan račun gde će se ta sredstva prikupljati i gde će se kasnije prosleđivati – priča predsednica udruženja.
Ovo je, kaže, još jedan korak ka onome čemu teže i novo humano delo na „Pirotskoj pijaci“.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0