Organska proizvodnja u svetu spada u jednu od najperspektivnijih grana poljoprivrede, ali tek nešto manje od petine poljoprivrednika iz Surdulice, Vlasotinca i Lebana spremno je da unapredi svoju proizvodnju, pokazalo je NALED-ovo istraživanje. Ono što je direktno uticalo na takve rezultate, pogotovo na jugu Srbije, jeste nedostatak tržišta, niske cene organskih proizvoda, kao i nedovoljna isplativost.
Od 185 gazdinstava sa podučja Surdulice, Vlasotinca i Lebana koji su učestvovali u istraživanju, samo njih 24% bi se opredelilo za organsku proizvodnju, dok se najveći broj njih bavi voćarstvom, povrtarstvom i proizvodnjom meda.
Takođe, analiza je pokazala i da je poljoprivrednicima najviše potrebna pomoć pri kupovini i nabavci nove mehanizacije, ali i da se zajedno udruže i konkretizuju kojim granom poljoprivrede bi se bavili, ali i na koja tržišta bi svoju robu mogli da izvoze.
Budući da se čak 52% proizvođača izjasnilo da im je najpotrebnija podrška za nabavku mehanizacije, fokus programa podsticaja mora biti na ulaganjima u proizvodno-preradne kapacitete. Da bi proizvođači iz ovih krajeva bili u mogućnosti da izađu na strana tržišta, potrebno je da usaglase svoje proizvode sa propisima zemalja u kojima žele da posluju, zbog čega je važno pomoći u sertifikaciji i standardizaciji proizvodnje. Najzad, da bi od svojih proizvoda napravili prepoznatljiv brend, neophodno je obezbediti im podršku iskusnih stručnjaka – poručila je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.
Ona je pohvalila grad Novi Sad u kojem se već godinama dodeljuju subvencije za sertifikaciju organske proizvodnje i geografsku oznaku, a poslednjih godina među gradovima koji su zaštitli svoje proizvode našao se i Leskovac. Ajvar, sprža i roštiljsko meso brendovi su po kojima je centar Jablaničkog okruga nadaleko poznat, a gradonačelnik Leskovca i rukovodeći čovek NALED-om Goran Cvetanović istakao je da će taj grad nastaviti da podržava svoje poljoprivrednike.
Od 2013. do kraja 2021. godine Grad je izdvojio 226 miliona dinara za podršku poljoprivrednim gazdinstvima. Dosad smo imali 7.760 korisnika podsticaja, a sredstva dodeljujemo uvek u decembru, kada su poljoprivrednici manje aktivni, kako bi na vreme mogli da planiraju aktivnosti za narednu godinu – rekao je Cvetanović.
Kako je istaknuto, poljoprivreda je jedan od stubova domaće ekonomije i u spoljnotrgovinskoj razmeni učestvuje sa 1,6 milijardi evra. Prema podacima RZS, u seoskim sredinama posao ima tek 27% mladih i skoro 43% žena, pri čemu je oko 17 % njih zaposleno kao pomažući član domaćinstva.
Projekat prekogranične saradnje ”Bolje prilike po meri nerazvijenih područja” finansira se sredstvima Evropske unije i pored tri opštine u Srbiji uključuje i Staro Nagoričane i Kumanovo u Severnoj Makedoniji, a sprovodi ga NALED u partnerstvu sa udruženjem žena ”Ruža” iz Lebana, Fondacijom za menadžment i industrijsko istraživanje ”MIR“ iz Skoplja i civilnim centrom ”AktivUm“ iz Kumanova.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Udruživanje !? I to kakvo. Sa agrarom Albanije. Budućnost bez presedana. Zaštita domaćeg rada i roda na „izvolte“. Zemljo, otvori se.
Па кад ова назови држава промовише ријалитије, старлете, силиконе, криминал- сви би леба без мотике. Нема нама спаса.