Slepi dečak iz Niša je odličan đak, talentovan sportista i uspešan pevač

Iako slep od rođenja, desetogodišnji Jakov Mladenović iz Niša hrabro se bori sa svojim hendikepom – on je odličlan đak u školi, nekoliko puta je nagrađivan za pevanje, dobar je plivač, a nedavno je istrčao Beogradski maraton. Sve postiže zahvaljujući podršci svoje porodice, koja je sa njim uvek, u svakoj njegovoj borbi.

Sa dva meseca primetili smo da nešto nije u redu sa Jakovom, sa 11 mu je uspostavljena dijagnoza – distrofija retine. Rekli su nam da se nijedna operacija ne može da pomogne, potpuno je slep. Tada smo shvatili da moramo da se borimo, tako započinje priču o svom sinu, Jovana Mladenović.

Sa četiri godine krenuo je u Specijalnu školu Bubanj, tamo je završio i predškolsko, a u osnovnu školu “Desanka Maksimović” krenuo je kao prvo slepo dete koje je upisalo redovnu školu u Nišu.

Tamo imam puno drugara, slušam učiteljicu, na času mi pomaže pratilac, a kod kuće imam Brajevu mašinu i učim Brajevo pismo. Mnogo mi pomaže laptop koji ima govorni program, a ja znam da kucam pa tako domaći mogu da radim i preko laptopa – priča Jakov Mladenović.

Osim što voli školu, Jakov Mladenović odmalena voli i da peva.

Nikad nisam voleo dečije pesmice, pevao sam zabavnu i stranu muziku, uvek sam tražio neke zahtevne pesme. Prošle godine sam se prijavio za audiciju za “Majsku pesmu”, prošao sam i dobio pesmu Možda ljubav. Čak sam i pobedio, osvojio sam prvo mesto. Tu se dobro snalazim, odslušam neku pesmu par puta i već mogu da je pevam, ali trenutno nemam nastavnika – kaže dečak.

Da mu pevanje “ide od ruke”, smatra i njegova majka, pokušao je da svira klavir, ali ga kaže, “nije držalo mesto”. Osvojio je i nagradu na opštinskom takmičenju iz recitovanja, pevao je u predstavama, a poslednji put nagrađen je na muzičkom takmičenju “Triolica”, ponovo prvim mestom.

Dobar je i govornik, zna sa ljudima, voli da priča. Kući se šalimo, ako ne bude pevač – biće političar. Može da bude i inspektor, voli da istražuje, a jako dobro zna da opiše karakter osobe sa kojom je pričao, čak i da je tačno fizički opiše – kaže Jovana Mladenović.

Da roditelji treba da podrže svoje dete i ne sklanjaju ga po strani, smatra Jovana, zato ona svog sina vodi i na časove plivanja, a nedavno je s njim istrčala 2,5 kilometara na trci za osobe za invaliditetom na tradicionalnom Beogradskom maratonu.

Učestvujemo u raznim aktivnostima, ne želimo da budemo po strani. Jakov je svestan da ne vidi, ali nije nesrećan. Kao i sve osobe sa invaliditetom, on voli društvo, zato smo mi tu da ga podržimo, da ga guramo napred, da ga postičemo i da se zajedno borimo – priča Jovana Mladenović.

Kao majka deteta sa invaliditetom, roditeljima koji “biju sličnu bitku” poručuje da ne odustaju jer je svaka prepreka tu da ih ojača, da treba da se osmele, da stanu iza svog deteta i pokažu drugima da su sva deca jednaka.