Smrtne kazne nema 14 godina, ali ima onih koji je podržavaju

Ukršteni podaci pravne i istorijske stručne literature, privatnih arhiva i medija dovode do saznanja da je od 1804. godine do pre 14 godina, kada je u Srbiji ukinuta smrtna kazna, pred niškim sudom na ovaj način kažnjeno 68 ljudi, od čega je 48 njih kaznu i dočekalo.

Iz Udruženja „Srbija protiv smrtne kazne“, na čijem sajtu postoji baza osuđenika na smrt od početka 19. veka do njenog ukidanja 26. februara 2002. godine, kažu da podaci prikupljani tridesetak godina sigurno nisu kompletni, ali da jesu reprezentativni.

Ova baza pokazuje da je u Srbiji na smrt bilo osuđeno ukupno 7.039 ljudi, od čega je 4.964 njih pogubljeno, 1.769 njih je pomilovano dok su ostali ili umrli ili pobegli pre izvršenja kazne, ili im je suđeno u odsustvu i nikada nisu uhvaćeni.

Jedan od onih kojima je Okružni sud u Nišu 1907. godine izrekao tada najstrožu kaznu je Milan Stojanović iz Donje Studene koji je pogubljen sa 27 godina, jer je motkom ubio majku i brata.

Godinu dana ranije dogodio se i slučaj pomilovanja 38-godišnjeg Sime Živkovića koji je 1906. godine ispred zgrade suda u Nišu pištoljem ubio Jovanku za koju u sudskom dokumentu piše da je bila „njegova ljubaznica“.

Posle kraćeg bekstva predao se vlastima u Prokuplju, priznao delo i objasnio da je Jovanku hteo ubiti jer je doznao da hoće da ga ostavi. Pre ubistva je pio – piše u dokumentu iz 1906. godine.

Baza koja čuva ove, i još mnoštvo slučajeva zbog kojih su počinioci krivičnih dela osuđivani na ovaj način, nije potpuna.

Pretpostavljamo da za period 1804–1838 postoji još nekoliko stotina slučajeva, ali za većinu se nikada neće naći podaci. Takođe pretpostavljamo da je moglo biti još 100 ili 200 izvršenih smrtnih kazni u periodu 1944–1946, a za većinu će se jednog dana naći dokazi – kaže Marija Šijak iz udruženja „Srbija protiv smrtne kazne“.

Dodaje da „propuštenih slučajeva“ ima i za period od 1918. do 1921. godine, ali da broj smtrnih kazni u tom periodu može iznositi nekoliko desetina.

Bez obzira na to što je smrtna kazna u Srbiji ukinuta, ovo udruženje na Dan abolicije Narodnoj skupštini Srbije šalje poruku da se nikad više ne uvede.

Prema mišljenju Marije Šijak, opasnost da smrtna kazna bude vraćena u srpski Krivični zakon nije velika, ali ipak postoji.

Kao što znate, kada se dogodi težak zločin, kao što je bilo ubistvo Tijane Jurić 2014. godine, stotine hiljada ljudi tražilo je uvođenje smrtne kazne, na Fejsbuku se sa tom idejom okupilo 120.000 ljudi. Na sreću, te moralne panike brzo prođu, ali javno mnenje u Srbiji je iz godine u godinu sve više za smrtnu kaznu – kaže Šijak.

Ovo pokazuju i ankete njenog udruženja, u 2014. godini se 54 % ispitanika izjasnilo da podržava smrtnu kaznu, a u 2015. godini 51 %. 

Argumenti ovog udruženja protiv smrtne kazne su to da svako ljudsko biće ima pravo na život, da uvek postoji opasnost od sudske greške i da smrtna kazna, kako ističu oni koji su protiv nje, ne sprečava zločin.

Najstroža kazna propisana Krivičnim zakonom u Srbiji danas je od 30 do 40 godina i izriče se za najteža krivična dela.

Smrtna kazna u Srbiji, tadašnjoj SR Jugoslaviji, ukinuta je 26. februara 2002, dve godine nakon rušenja režima Slobodana Miloševića.

Tada su započete reforme pravnog sistema da se izdejstvuje prijem SRJ u Savet Evrope, a jedan od uslova za to bilo je potpuno ukidanje smrtne kazne.