Šopska salata – pečena paprika i staroplaninski sir prave razliku

Svi znaju za nju, salata je koja se najčešće naručuje u kafanama i restoranima u ovom delu Balkana, a kao što postoje razne teorije o nastanku naroda od koga vodi njen naziv, tako se u različitim delovima regije priprema na isti, ali ipak različit način. Reč je, naravno, o šopskoj salati, koja je 2014. godine izabrana za najpopularnije jelo u Evropskoj uniji.

U Šumadiji je zovu šumadijskom salatom, u nekim drugim delovima zemlje srpskom, ali ona potiče iz jugoistočne Srbije i zapada Bugarske, smatra poznati kuvar Stambol Geštamov koji je poreklom iz dimitrovgradskog sela Kusa Vrana.

Poreklo je iz ovih krajeva, Dimitrovgrad, Bosilegrad, pa i iz Vranja. Šopska salata vezana je za Šope, nastala je tamo gde oni žive, to su upravo ovi naši krajevi. Smatram da je Dimitrovgrad otprilike njeno rodno mesto – kaže Geštamov.

Po njemu, receptura je jasna – paradajz, krastavac, pečena paprika, luk, sir, ulje i so. A upravo se od restorana do restorana i u različitim krajevima razlikuje u stavljanju paprike i sira.

Glavna razlika je što neko stavlja svežu papriku, a neko pečenu. Po pravilu ide pečena, koja može čak da bude i malo ljuta, ali to zavisi od gostiju. Takođe, ide sir obavezno i to mešani beli sir, kravlji i ovčiji koji se renda na krupno – priča poznati kuvar.

Od srpske salate je razlikuje sir kojeg u njoj nemaj, a od grčke to što se sir renda, dok ga u zemlji Helena seku na kockice.

Ova salata najpogodnija je tokom leta, a Geštamov preporučuje da se konzumira uz neko meso, dok može da se jede i kao obrok salata jer je poprilično kalorična.

Izvorna receptura u kafanama dimitrovgradskog kraja

Po staroj, izvornoj recepturi, ovu omiljenu salatu pripremaju i u kafani “Mali Caribrod” u centru Dimitrovgrada.

Vlasnik kafane Saša Aleksov, koji je godinama u ugostiteljstvu, kaže da je upravo sir sastojak koji pravi razliku.

Kod nas ide pečena paprika, ali po želji možemo ponekad da stavimo i svežu. Ono što je razlikuje je staroplaninski sir, a on pravi razliku. Od svih sezonskih salata na meniju, ona se najčešće bira – kaže Aleksov.

Dodaje da je šopska salata osnova za sve druge, poput grčke, ovčarske ili čobanske, kako je nazivaju u Turskoj.

Njegova supruga Sandra, koja je po zanimanju diplomirani turizmolog, kaže da se salata razlikuje i po kvalitetu povrća.

Snabdevamo se na pijaci, a kad je sezona nabavljamo paradajz iz sela Željuša, koji je roze boje i veoma ukusan. I staroplaninski sir koji se ovde lako nalazi jako je bitan – kaže Aleksova.

Najbolje jelo Evrope

(/slika3)

Na takmičenju pod nazivom Ukus Evrope koje je tokom 2014. godine organizovao Evropski parlament, ova salata proglašena je za najukusnije jelo Evrope. Na takmičenju je učestovalo 28 zemalja sa svojim specijalitetima, a šopska salata je ubedljivo pobedila.

Za jelo, koje je tada kandidovala Bugarska, glasalo je najviše građana Evropske unije, a iza sebe je ostavila hladnu supu od cvekle iz Litvanije i rumunsku sarmu.

Ipak, ona nije karakteristična samo za Bugarsku, već za ceo region, a gotovo svakodnevno se nalazi na meniju svake porodice.

Jednostavna za pripremu, prava je energetska bomba tokom vrelih letnjih meseci, a gastronomi preporučuju da se povrće pre spremanja čuva u frižideru, jer je hladna ukusnija.

Priprema se u celoj Srbiji, ali ono što je najbitnije za njenu pripremu je staroplaninski sir, slažu se sagovornici, koga je najlakše naći u ovom delu zemlje. Tako da gurmani koji tragaju za izvornom šopskom salatom što pre treba da se upute u neki od restorana ili kafana dimitrovgradskog kraja kako bi se uverili zašto razlika postoji.