Spašena 4 života donacijom organa

Zahvaljujući humanosti porodice pacijentkinje koja je preminula u niškom Kliničkom centru, a koja je dala saglasnot da se njeni organi doniraju, 21-godišnjak Aleksandar Mladenović iz sela Čokot i 55-godišnja Nišlijka Dušica Stojanović dobili su nove bubrege. U KC kažu da je njihovo stanje stabilno i da se uspešno oporavljaju u ovoj ustanovi.

Nakon moždane smrti pacijentkinje njena porodica pristala je na donaciju organa, a u Kliničkom centru ističu da je zahvaljujući njima, ali i brzoj koordinaciji tima za transplantaciju koji čine lekari iz Niša i Beograda, ukupno četvoro ljudi dobilo priliku za kvalitetniji život.

Među njima je i dvoje Nišlija koji su godinama čekali transplantaciju. 21-godišnjak i 55-godišnjakinja su posle dugogodišnjeg lečenja i mnogih dijaliza bili najpodudarniji primaoci organa i nakon transplantacije se oporavljaju na Klinici za nefrologiju.

Na dijalizi sam 4 godine i bila sam iznenađena, nisam se nadala još, ali najgore je prošlo, sad se nadam da će ići na bolje – kazala je Dušica.

Mladić ističe da se dobro oseća i da za njega transplantacija znači novi i lep život ubuduće. Lekari koji su učestvovali u transplantaciji i sada brinu o njima kažu da su pacijenti stabilno i da se uspešno oporavljaju.

Pacijenti su potpuno hemodinamski stabilni i bubrezi su počeli da se oporavljaju, tako da posttransplantacioni period protiče uredno, bez bilo kakvih hirurških i internističkih komplikacija zasada, i nadamo se da će tako i nadalje biti – kaže rukovodilac Klinike za nefrologiju Branka Mitić.

Novi život nakon transplantacije će osim Nišlija, dodaju u KC, imati i dvoje pacijenata iz Beograda, kojima su presađeni srce i jetra.

U Kliničkom ističu da je tim za ovu transplantaciju činilo tridesetak niških i beogradskih lekara i medicinskog osoblja, a skoro 10 sati je u operacionoj sali u niškom KC trajala kadaverična eksplantacija organa. Nakon toga su srce i jetra transplantirani u Beogradu, a iste noći je dvoje niških pacijenata dobilo nove bubrege u Nišu.

Nadležni kažu i da je akcija organizovana za manje od dva sata – operaciona sala je bila spremna, a Nišlije su dočekale kolege iz Beograda, koje su u pratnji policije i vozila presretača u Niš stigli za skoro sat vremena.

Pre svega ogromna zahvalnost porodici, koja je u teškim trenucima za njih, imala dovoljno snage, da davanjem saglasnosti omogući da život nekim drugim ljudima bude produžen i kvalitetniji, a iskreno se zahvaljujem i ponosan sam na kompletan tim, svim lekarima, sestrama i osoblju koji su još jednom pokazali da su dovoljno edukovani i stručni da u datom trenutku potpuno spremno odreaguju i budu na visini zadatka – ističe direktor KC Zoran Radovanović.

Zašto je transplantacija važna?

Više od 2.000 ljudi u Srbiji trenutno čeka na transplantaciju srca, jetre, rožnjače, bubrega i pluća. Koordinatorka za transplantaciju u Kliničkom centru Niš Mirjana Radisavljević ranije je pojasnila da se prosečno za novi organ čeka mnogo duže nego u Evropskoj uniji, ali da je to očekivano. Pojašnjava i proceduru za dobijanje novog organa.

Dužina čekanja definisana je samo i jedino medicinskim kriterijumima koji podrazumevaju procenu koliko pacijent može da bude na listi, a u trenutku kada dođe organ dobija ga uvek onaj koji je najugroženiji, kome je organ najviše potreban. Postoje skorovi koji su jasno definisani, koji su na listi, o kojima mi u svakom trenutku sve znamo i mesečne ili tromesečne revaluacije koje bi omogućile da onaj pacijent koji se u međuvremenu pogorša i poveća taj skor bude praktično apdejtovan na listi i da bude bliži transplantaciji organa – objašnjava.

Situacija mora biti bolja i kada je reč o donorima, dodaje Radisavljevićeva, koja smatra da će u tome pomoći i izmena Zakona.

Treba podstaći donorstvo i očekujemo da se i kod nas, kao i Hrvatskoj napravi pozicija koja će biti mnogo bolja za donorstvo. Mnoge predsrasude vladaju, uglavnom zbog neinformisanosti i tu su mediji jako važni da se ta svest proširi – dodaje.

Transplantacija je važna jer je nekim ljudima jedini način da nastave da žive, a u Srbiji je lista čekanja duga. Kao najveći problem oni koji čekaju na novi organ ističu to što uglavnom nemaju društveni život i svaki dan proživljavaju čekajući, a jedini spas im je humanost drugih ljudi.