Specijalna bolnica „Spebo“ bez pomoći države

LESKOVAC – Profesor dr Miodrag Stojković, genetičar svetskog glasa, vlasnik Specijalne bolnice SPEBO, na proslavi trogodišnjice rada ove jedinstvene ustanove na jugu Srbije, nije krio razočarenje ponašanjem zvaničnih organa Srbije što se vantelesna oplodnja u Leskovcu ne finansira iz budžeta.

– Ne bi me čudilo da idući put ne dobijemo novac iz budžeta zato što mi u Leskovcu ne znamo gramatiku! – izjavio je dr Stojković za jedne beogradske novine.

U Srbji je registrovano šest privatnih klinika koje imaju dozvolu da obavljaju vantelesnu oplodnju (VTO) o trošku države, a u četiri su zaposleni pojedini članovi Republičke stručne komisije (ima devet članova) koja odlučuje kome će se dati novac iz budžeta za vantelesnu oplodnju.

– Nažalost, u komisiji se nalaze ljudi koji su vlasnici, suvlasnici ili rade u klinikama i bolnicama u kojima se vrši besplatna vantelesna oplodnja i mi nikako da dođemo na red, a mislim da se ti ljudi nalaze u sukobu interesa – ocenjuje profesor Stojković.

Za tri godine rada u Specijalnoj bolnici „Spebo“ u Leskovcu prošlo je 3.150 bračnih parova, 1.200 je lečeno od steriliteta i rođeno 250 beba i one su bile najdraži gosti ove zdravstvene ustanove, a posebnu znatiželju brojnih novinarskih ekipa privukla je pojava trojki Nikole, Mihajla i Jovana, čiji su roditelji Nataša i Boban Jovanović čak četiri puta u drugim klinikama pokušali da dođu do potomstva vantelesnom oplodnjom, a tek posle petog pokušaja, odnosno prvog u Specijalnoj bolnici u Leskovcu, došli su do potomstva!

– Ovi mali gosti su dokaz da je imalo smisla sve što smo uradili za ove tri godine i ne treba nam veća analiza uspešnosti niti priznanja! – kazao je na svečanosti dr Stojković.

Leskovački gradonačelnik Slobodan Kocić, uručujući lokacijsku dozvolu za proširenje na još 200 kvadrata, Specijalnu bolnicu dr Stojkovića nazvao je „najlepšom fabrikom sreće“.

Inače, kada je 2004. godine dobio status počasnog gradjanina rodnog Leskovca, profesor Miodrag Stojković izrazio je želju da osnuje Specijalnu bolnicu za lečenje steriliteta, jer za takvom medicinskom ustanovom postoji velika potreba.

Profesor Stojković, njegova supruga i saradnik Petra i njegov školski drug dr Nebojša Marković, koji je cenjeni ginekolog, uložili su velike napore kako bi ovoj projekat „stao na noge“. Zahvaljujući tome, ali i pomoći NIP-a i kreditu Fonda za razvoj Srbije omogućena je nabavka  najmodernijih medicinskih instrumenata i opreme.

Konačno, bolnica je svečano otvorena aprila 2008. godine i od tada nudi profesonalnu i modernu uslugu svojim pacijentima.

Ideja o otvaranju Specijalne bolnice u Leskovcu dr Miodraga Stojkovića počela je da se realuzuje krajem 2005. godine kada su gradske vlasti sa naučnikom sklopile ugovor o neograničenom zakupu ruinirane dvospratne kuće u Norvežanskoj ulici na Hisaru korisne površine oko 300 kvadrata.

Od tada, pa do svečanog presecanja crvene trake, 29. aprila 2008. godine, kada je, zapravo, Specijalna bolnice za lečenje sterileta i vantelsnu oplodnju, zvanično počela sa radom, bilo je uspona i padova, datih održanih i neispunjenih obećanja, optimizma i pesimizma.

No, na sreću, sve se okončalo uspešno. Posle odluke o ustupanju kuće u vlasništvu grada Leskovca, lokalna skupština donela je odluku da grad finansira renoviranje i adaptaciju dvospratnog zdanja za potrebe bolnice. Radovi su se protegli na više od godinu dana, a vlasti su saopštile da je ta investicija koštala oko 22 miliona dinara.

Početkom septembra 2007. godine, Upravni odbor Fonda za razvoj Srbije odobrio je dr Stojkoviću kredit od 22 miliona dinara za kupovinu komercijalne opreme za Specijalnu bolnicu.

Sredstva su, zapravo, odobrena opštini Leskovc, koja su kasnije prebačena na račun Specijalne bolnice, a uslov za odobrenje bila je hipoteka nad bolničkim zdanjem. Kredit uredno otplaćuje firma SPEBO u čijem sastavu posluje Specijalna bolnica i čije je osnivač dr Stojković.

Potom je Vlada Srbije, 24. oktobra iste godine, odobrila Stojkoviću bespovratnih 10 miliona dinara iz Nacionalnog investicionog plana (NIP) za kupovinu opreme za naučnu delatnost, a dobijene su dozvole za rad od nadležnih državnih službi i ministarstva, čime su stekli uslovi za otvaranje i rad Specijalne bolnice.

U Leskovcu, mora se i to reći, nisu svi zadovoljni što Specijalna bolnica za vantelesnu oplodnju ima veliku podršku lokalne samouprave. Među nezadovoljnicima su i pojedini odbornici, koji smatraju da je u pitanju „lični projekat“ i da siromašna lokalna samouprava ne bi trebalo da bude toliko blagonaklona prema dr Stojkoviću, njegovom timu i Specijalnoj bolnici za vantelesnu oplodnju.

Genetičaru svetskog glasa dr Miodragu Stojkoviću, koji je najpre završio veterinu, a kasnije stekako najviše akademsko zvanje u oblasti mikrobiologije, ne mali broj doktora medicine osporavaju pravo da se bavi vantelesnom oplodnjom! Drugi lekari, a njih je mnogo više, ističu da je dr Stojković izuzetno stručan za posao koji radi, a 250 dece rođena od osnivanja Specijalne bolnice za vantelesnu oplodnju to najbolje potvrđuju!