Spomenik Stevanu Sinđeliću u Donjoj Vrežini i dalje zapušten

Spomen-obeležje vojskovođi Prvog srpskog ustanka Stevanu Sinđeliću u niškom naselju Donja Vrežina, koji je u bici na Čegru digao u vazduh šanac pun Turaka, neugledno je i oštećeno i posle nekoliko godina od kako su građani nadležnima ukazali na problem. Rešenje za ovaj problem se još ne nazire.

Betonski deo je popucao sa svih strana, na prednjem delu se nalazi izbledela petokraka i ne vidi se natpis u čiju je čast podignut spomenik.

Jedan Nišlija se pre tri godine žalio nadležnim institucijma što je spomenik u takvom stanju, a sada kaže da je situacija nepromenjena.

Već treću godinu za redom šaljem slike spomenika Stevanu Sinđeliću u Donjoj Vrežini. Posle svih obećanja, naravno NIŠTA. Ali znate kako kažu, treća sreća – napisao je jedan Nišlija.

Kako je pre dve godine usvojen Zakon o ratnim memorijalima kojim se propisuje da jedinice lokalne samouprave naprave registar svih spomenika kako bi ih održavali, a oštećene sanirali, predsednik Gradske opštine Pantelej Bratimir Vasiljević, gde se i nalazi ovaj spomenik, kaže da nisu nadležni.

Mi nemamo nikakve nadležnosti u tome. To je nadležnost Sekretarijata za kulturu. Mi smo svu proceduru sproveli i sve obavestili koga treba – navodi Vasiljević.

Dodaje da je Opština Pantelej i pre tri godine obavestila Sekretarijat, ali da je ostalo samo na tome – odgovora nije bilo.

Nikakve odgovore još nismo dobili. A mislim da smo zadnji put pre mesec dana javili Sekretarijatu za kulturu i informisanje za ovaj problem sa spomenikom – pojašnjava Vasiljević.

Od Sekretarijata za kulturu i informisanje nii novinari Južnih vesti za sada nisu dobili odgovor.

Podsetimo, na ovaj problem prvi put ukazivao je jedan Nišlija pre tri godine, tada su institucije prebacivale nadležnost jedna na drugu.

Stevan Sinđelić simbol Niša

Stevan Sinđelić je značajna istorijska ličnost iz Prvog srpskog ustanka, a kako kaže istoričar Đorđe Sošić, on se identifikuje sa Nišom.

Pošto je vezan za te događaje iz 1809. godine kada je bila bitka na Čegru u kojoj je i sam vojskvođa poginuo, digavši u vazduh šanac u koji su nadirali Turci, on je pored Cara Konstantina drugi simbol grada Niša – navodi Stošić.

Dodaje da je spomenik u Vrežini verovatno podignut krajem epohe socijalizma kada se njegova herojska smrt na Čegru uklapala u memorijske matrice narodnih heroja i da upravo mesto gde se nalazi utiče na njegov položaj.

Pošto nije protokolarno mesto, ovo spomen obeležje, delimično “zahvaljujući“ i mestu gde se nalazi, izgleda zapušteno i zaboravljeno – kaže Stošić.

Zaključuje da poštovanje prema spomenicima zavisi od osnovne kulture, poznavanja njihovog značaja, kolektivne i individualne memorije, ali i od vladajuće ideologije i političke atmosfere, koja je kod nas stalno promenljiva.