Strašno, sramno i tužno – tako niški novinari opisuju odluku Apelacionog suda da oslobodi četvoricu bivših pripadnika Resora državne bezbednosti okrivljenih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Da je pravosuđe u potpunosti podređeno političkim interesima i da je pravda nedostižna, saglasni su novinari koji ističu da je oslobađajućom presudom zadat fatalan udarac čitavom društvu.
Apelacioni sud u Beogradu objavio je 2. februara oslobaćajuću presudu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, donetu 19. aprila prošle godine, po kojoj su okrivljeni za ubistvo Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić – oslobođeni krivice.
Ubistvo koje se dogodilo pre 25 godina, proces koji je trajao 9 godina, 2 donesene presude i na kraju ubistvo bez krivca, kako kaže niška novinarka Ivana Petrović, novinarima, ali i svim građanima Srbije, šalje poruku da pravda ne pobeđuje.
Strašno, sramno i tužno. Nadala sam se da se neće usuditi da ovako nešto urade, ali svaki put kada je država nalogodavac ili kada su državni organi umešani u neko zlodelo – nema pravde. U ovoj državi nikada niko nije snosio odgovornost za stvari koji su se dešavale devedesetih, pa ni za život Slavka Ćuruvije koji je okončan sa 17 metaka u leđa. Tužno je suočavanje sa činjenicom da rudimenti tog sistema nikada nisu nestali iz naših života i što su sada jači nego ikada. Uticaj države na pravosudne organe je i dalje nedupustivo veliki i intenzivan – kaže Petrović.
Da nije slučajno što je Apelacioni sud objavio presudu nakon 10 meseci skrivanja, smatra Ivana Petrović jer sada prilika da “guraju presudu kroz mala vrata računajući da neće biti reakcije”. Reakcija javnosti će i biti mlaka, naglašava novinarka je je “društvo anestezirano do granice nepodnošljivosti” i neće sprečiti da se Ćuruvija ubije po drugi put.
Oslobađajućom presudom jasno se pokazuje da bezbednost novinara više nije ni floskula, smatra docent na Departmanu za komunikologiju i novinarstvo na Filozofskom fakultetu u Nišu Dušan Aleksić. On ističe da je novinarstvo sada prepušteno entuzijazmu i hrabrosti pojedinaca.
Pravosuđe je u potpunosti podređeno političkim interesima i u to više nema nikakve sumnje. U prilog tome govori i skandalozan način na koji je presuda obrazložena. Ova presuda je i veoma opasna, jer se javnosti jasno stavlja do znanja da ubistva novinara mogu proći nekažnjeno, što može dovesti do novih napada u budućnosti. Tako da je ovo ozbiljan, ako ne i fatalan udarac, ne samo za novinarsku profesiju, već i za čitavo društvo – ističe Aleksić.
Da je pravda spora, ali nedostižna kada su u pitanju zločini nad novinarima i novinarkama u Srbiji, smtra urednica Media i reform centra Niš Tamara Stankov.
Danas, kada se svakodnevno novinarima crtaju mete na čelo, kada vidimo orkestrirane napade na profesionalne medije sa svih strana, kada se više i ne krije animozitet prema određenim medijskim kućama i njihovim novinarima, ova presuda mnogo govori. Sve dok odgovorni za zločine nad novinarima – od ubistava, preko fizičkih napada, paljenja kuće i obijanja stanova, pa sve do pretnji i pritisaka, ne budu kažnjeni, nema nade ni za slobodu, ni bezbednost, ni demokratiju – kaže Stankov.
Dodaje da je pravno teško bilo šta promeniti, ali da javnost ne sme da zaboravi da je su Ćuruvijine ubice prošle nekažnjeno.
Niko od novinara, za koji god medij radili, ne sme da zaboravi da u Srbiji imamo tri nerešena ubistva i da je to Damoklov mač iznad svakog ko se bavi ovim poslom, ali i za one koji bi tek hteli da se njima bave. Zato ne smemo da ćutimo. Nerešeni zločini nad novinarima nisu poruka samo medijskom svetu, već i svakom građaninu i građanki u Srbiji – zaključuje Stankov.
Iako po zakonu nije ovlašćena, niti je, kako kaže, mogla da utiče na rad pravosudnih organa, ministarka pravde Maja Popović saopštila je da razočarna presudom Apelacionog suda u Beogradu i radom pravosuđa na rešavanju slučaja ubistva novinara Slavka Ćuruvije.
Uprkos svim naporima da se kroz Ustavne amandamne dodatno ojača nezavisnost sudstva i samostalnost javnog tužilaštva, uprkos tome što smo svesno razvlastili Narodnu skupštinu u postupku izbora sudija i nosilaca javnotužilačke funkcije, pravosuđe nije ispunilo svoj osnovni zadatak. Kada se 25 godina čeka da se neki slučaj reši, to već samo po sebi ne može biti pravda. A kada ni posle 25 godina nije rešen slučaj i nisu kažnjeni vinovnici, onda se to ne može nazvati drugačije do najvećom nepravdom – rekla je Popović.
Izvršna vlast će u skladu sa svojim ustavnim nadležnostima raditi na jačanju zaštite bezbednosti građana i novinara, izjavila je ministarka, ali da očekuje da će i sudska vlast pored primene prava shvatiti važnost borbe za pravdu i učiniti dodatne napore u tom smeru.
Društvo sudija Srbije saopštilo je da su i oni zabrinuti i razočarani što i posle 25 godina od počinjenog zločina počinioci nisu privedeni pravdi. Ipak, kažu da da sud sudi na osnovu dokaza koje prezentuje javno tužilaštvo, a koje prikuplja policija.
Ova činjenica ukazuje da institucije države koje su za to bile zadužene, policija, javno tužilaštvo i sud nisu ispunile svoj zadatak. Međutim, nedopustivo je da se za to čine odgovornim sudije koje su donele oslobađajuću presudu za lica koja su bila optužena za taj zločin čak i pre nego što je javnost upoznata sa razlozima za njeno donošenje- – navode sudije.
Kažu da javnost opravdano pita ko je podbacio, ali da komentarisanje sudskih odluka mora biti argumentovano. Pozivaju Visoki savet sudstva da omogući sudijama da rade bez nipodaštavanja i da objasni javnosti da „sudije ne sude prema očekivanjima, već prema dokazima i da je u pravnoj državi, u situaciji kad dokazi ne ukazuju na nesumnjivu krivicu okrivljenih, dužnost suda da donese oslobađajuću presudu“.
Ispred Apelacionog suda danas je održan protest zbog presude za ubistvo Slavka Ćuruvije, a okupljeni su poručuili da je „pravda ubijena, ali istina živi“.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
„упркос томе што смо свесно развластили Народну скупштину у поступку избора судија и носилаца јавнотужилачке функције“ – судство је независно,судије се саме бирају између себе , нико им ништа не може – чему онда повика на државу и њене институције и органе.И устав је морао да се мења,спроведен је референдум – тражили сте – и добили диктатуру судија.
Nekada ministar informisanja, danas predsednik; a Slavko…mrtav, baš kao i ljudska prava i slobode u Srbiji…
Једном је један рекао:Осветићу се Ћурувији.Кад-тад ће тај да одговара пред законом и надам се робија.
Dada Vujasinovic, Pantic, Oliver Ivanovic, Andrea Bojanic, Radovan Stoicic, Dragan Simic, Pavle Bulatovic, Milan Rajkovic, Stanika Gligorijevic, Cvijan, gardisti, rudari, Panda, Omer Mehic, Milomir Milivojevic, Trayal, Krusik, Sloboda – Cacak, Milan Blagojevic – Lucani,…
Nije ovo prvi propust pravosudja …
Jovanjica, Ruski spijun, tetka iz Kanade, batina LK, koferce, Dacic i Misa Banana, …
„Curuvija docekao bombe“narucio)la) tekst u Politici express i dobio dosije „Curan“na kraju u jeku bombardovanja uz svesrdnu pomoc jednog ministra i kukavicki 11 metaka u ledja…a sada posle 25 godina,ispade samoubistvo iz zasede i ubistvo ionako nepostojeceg pravosudja…pocetak anarhije,ili jos neceg goreg…Oliver dobio spot na pinku,i 6 mrtaka u ledja…slicnost je samo slucajna…
fatalan udarac za novinare, fatalna pogibija u Ribnikaru, fatalna pogibija rudara, radnika u fabrikama, fatalno zagadjenje – i???? niko nista. Ako vam dobro, onda nista
Srbiju vode ljudi koji su stasavali i sluzili u doba Slobodana Milosevica, kao na pr Vucic, Vulin, Dacic i dr. U Sluzbi DB i MUPu rade ljudi koji su na razne nacine bili povezani sa ubistvima Stambolica, Curuvije i Djindjica. Razumljivo je da njima ne odgovara ulazak u EU, obzirom da bi u tom slucaju Srbija morala da ispuni niz uslova pravne drzave, pre svega odvajanje sudske od izvrsne vlasti.