Žrtve “žutih ubica” traže od države Srbije da zvanično odgovori zašto nije pristupila Konvenciji o zabrani kasetne municije.
Pre tačno 14 godina, 7. maja 1999. godine je u Nišu od kasetnih bombi poginulo 15 civila, među njima i jedna trudnica. Samo pet dana nakon toga, kasetne bombe bačene su i na Duvanište. Srećom, tamo nije bilo poginulih, ali je bilo ranjenih.
Iako je u Srbiji tokom NATO bombardovanja 1999. od kasetnih bombi poginulo 40 civila, a njih 160 ranjeno, Srbija je jedina država u regionu koja još nije potpisala međunarodnu konvenciju o zabrani kasetne municije.
Slađan Vučković, bivši deminer pri Vojsci SRJ, izgubio je obe ruke i zadobio druge teške povrede kada mu je, 25. aprila 1999, u rukama eksplodirala kasetna bomba prilikom čišćenja terena na Kopaoniku.
U emisiji “15 minuta”, ovaj zagovornik zabrane kasetne municije kaže da Srbija nikada nije zvanično odgovorila zašto nije pristupila međunarodnoj Konvenciji o zabrani kasetne municije, iako je bila jedan od njenih incijatora.
– Kada je krenula ta aktivnost, Srbija je imala svoje predstavnike. Na konferencij u Dablinu je postignut sporazum da se potpiše ta konvencija. Tu je bila predstavnica naše Vlade, koja se složila sa tim. Ali ne mogu da vam odgovorim na pitanje zašto Srbija ne potpisuje! To je pitanje na koje svi zajedno moramo da tražimo odgovor – kaže Vučković.
Potpisivanjem konvencije, zemlje potpisinice se obavezuju da ne proizvode, skladište, transportuju i upotrebljavaju kasetnu municiju, potvrđuje Vučković. Takođe i da se oslobode zaliha kasetne municije u roku od 8 godina od potpisivanja.
Na pitanje da li tu treba tražiti moguće razloge za nepristupanje Srbije konvenciji, Vučković odgovara:
– Da skladišti, to znam! A, da li proizvodi, nisam siguran.
Diplomatski proces za zabranu kasetne municije počeo je još 2007. u Oslu. A, Srbija je čak učestvovala i u izradi teksta konvencije. Vučković objašnjava da se potpisivanjem te Konvencije, države obavezuju da pomognu i direktnim žrtvama, ali i njihovim porodicama. Kao pogodnost navodi i pristup fondovima za čišćenje terena od zaostalih bombi.
– Ja bih voleo da neko od predstavnika vlasti kaže: sigurni smo i čisti! Ja sa ove tačke i pozicije nemam pravo niti mogućnost da kažem to – rekao je Vučković.
Ceo razgovor sa Vučkovićem možete pogledati u emisiji “15 minuta” ili pročitati kompletan transkript emisije.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
SFRJ je u svetu bila jedan od najvecih proizvodjaca kasetne municije. Verovatno se jos uvek proizvodi u nasoj namenskoj industriji. Mozda je to jedan od razloga? Kasetne bombe je nazalost koristila i nasa vojska u Hrvatskoj i BiH. Dok postoji ekonomski interes, tesko da ce se neko odreci proizvodnje ovog oruzja. Nazalost.
Zalosna je cinjenica da je upravo proizvodnja i trgovina oruzjem naj unosniji posao kojim se bave drazave i vode se kao pokretaci posrnule privrede.To sto Srbija nije potpisnik konvencije o zabrani proizvodnje i upotrebe uopste neoslobadja krivice one koji su ih upotrebili protiv civila i uopste. Pravda za slabe u svetu je nestala i pacifizam je rezervisan samo za male i slabe zemlje dok se veliki i mocni na sve te konvencije neobaziru vec je argument za odvracanje samo sila to jest saznanje da „batina ima dva kraja“ .Nije Srbija ta koja je upotrebila kasetne bombe i nije potpis konvencije poubijao ljude vec drskost i bahatost velikih koji se na potpise ne obaziru.
Zato sto smo veliki proizvodjac kasetnih bombi (ili smo bar bili ranije) i naravno da ne mozemo da potpisemo konvenciju cime bi sami sebe zeznuli. Srbija proizvodi razno oruzje, to je trazena roba i sada je bitniji taj izvozni aspekt. Bombe su nas bacene pa bacene, sad mozemo da potpisujemo koliko hocemo, necemo ama bas nista tim potpisom dobiti. A ovako dobijamo novac od izvoza koji nam je u ovoj krizi i ogromnim dugovima drzave vise nego potreban. Grozna i neobicna situacija, ali dajte jednom da budemo prakticni i da razmisljamo sta je za nas bolje na duze staze, unistio nas bre inat, ponos i ono uz vetar.
“ Samo pet dana nakon toga, kasetne bombe bačene su i na Duvanište. Srećom, tamo nije bilo poginulih, ali je bilo ranjenih.“
To nije tacno, posle godinu dana, starija osoba je stradala od zaostale kasetne bombe to mu dodje isto !!!
Nikom nikad nije palo da civili iz duvanista treba da imaju pravo na ratnu odstetu !!
Naravno neko pametan je reko da srbija nece da trazi ratnu odstetu.