Srbiji nedostaje razmena mišljenja, a mnogim medijima novinari – poruka sa tribine u Nišu

U Srbiji nema debate i razmene mišljenja, u mnogim medijima uopšte nema novinara, ljudi su sve manje zainteresovani za vesti, a donosioci odluka odgovaraju na naručena i poželjna pitanja – neki su od zaključaka sa tribine o slobodi medija i ljudskim pravima, koja je održana na Pravnom fakultetu u Nišu. Poruka je i da su mediji poslednji branik u odbrani kritičke misli i demokratije.

“Da li se zapitate kako je moguće da još nismo poptuno zatupeli” – pitao je politikolog Boban Stojanović i dodao da Srbija nije ni diktatura, ni totalitarni sistem, ali ni demokratska zemlja, iako postoji privid demokratije.

Ugroženo je pravo na političko okupljanje, na aktivizam, a sve to je povezano i sa ekonomskim i socijalnim pravima – navodi on.

Aktivista i direktor kampanje “Kreni-promeni” Savo Manojlović stanje slobode medija u zemlji vidi kao duboko loše, ali smatra da Srbija nije među najlošijim sistemima u toj oblasti, ne zahvaljujući vlasti, već zbog borbe naroda.

Jedna od glavnih boljki ovog društva je što nema normalnog razgovora, priča se samo sa istomišljenicima i nema suočavanja ljudi koji drugačije misle – kaže Manojlović.

I novinarka N1 Gordana Bjeletić zapaža da u društvu nedostaje “atmosfera u kojoj se ne slažemo i mislimo različito”, da je previše ekstremizma i premalo spremnosti da ljudi prihvate drugačije od sebe.

U vezi sa tim, Stojanović poručuje da mu je žao što na tribini razgovara sa Manojlovićem i Bjeletićevom, a ne sa gradonačelnicom Niša ili nekim predstavnikom gradske vlasti.

Govornici su se osvrnuli i na televizije sa nacionalnom frekvencijom, kao i na značaj koje one imaju u društvu, a naročito RTS kao javni servis, koji plaćaju svi građani.

Bjeletić navodi da ljudi pristaju da rade u medijima gde uopšte nema novinara, već samo ljudi koji se bave propagandom. Prema njenim rečima, građani su sve manje zainteresovani da prate vesti i sve se više povlače u neku svoju stvarnost.

Sve se manje, dodaje, usuđuju da javno iznesu svoje mišljenje, a kao jedan od primera navodi žitelje Donje Vrežine, gde je nedavno najavljeno rušenje mosta – ekipi televizije N1 govorili su, kaže, da su tom odlukom jako nezadovoljni, ali nisu to smeli da kažu pred kamerom.

Oni koji donose odluke odgovaraju na poželjna i naručena pitanja, a profesionalni novinari prikazani su kao politički akteri. Nekad ne znamo kako da se odbranimo od toga i kako da to izbegnemo – poručuje Bjeletić.

Manojlović primećuje da u Srbiji postoji podela na medije koji treba da prikažu “večitu istinu” koju plasira vlast i oni gde predstavnici vlasti ne zalaze. Ocenjuje da je “omladina odlična s obzirom na to kakvi joj se sadržaji serviraju u medijima” i da ne osuđuje ljude koji gledaju televizije sa nacionalnom frekvencijom. Stojanović je pozvao okupljene da za vikend pogledaju neke od tih televizija.

Molim vas da gledate Pink ili Hepi ceo dan i da onda postavite sebi pitanje kako izgleda društvo koje ste tu videli. To sve u subotu, a u nedelju slobodno možete da pogledate i RTS – navodi Stojanović.

Učesnici su zaključili i da se u Srbiji živi bolje nego pre 10 ili 15 godina, ali da se tom činjenicom manipuliše, s obzirom na to da se živi bolje svuda u svetu.

---

Politički aktivizam, lična odgovornost i ljudi sa integritetom – ključ rešenja

Prostor za napredak Gordana Bjeletić vidi u ličnoj odgovornosti i ljudima koji imaju integritet i znanje, jer je njima, ističe, teško manipulisati.

Boban Stojanović smatra da je jedini način da se ta lična odgovornost kanališe politički aktivizam, ali da je jedan od najvećih uspeha aktuelne vlasti što je ljudima “uspela da ogadi politiku”.

I Savo Manojlović veruje da stepen slobode zavisi od svakog pojedinca, da se stvari mogu menjati kroz politiku i aktivizam i da od pomoći mogu biti i društvene mreže, koje su, prema njegovom mišljenju, isto tako i opasne jer su plodno tlo za širenje dezinformacija.

Jedna od poruka sa tribine jeste i da su mediji poslednji branik u odbrani kritičke misli i demokratskog društva.