“Srpska” nova godina i stari kalendar – između tradicije i kontriranja Zapadu

Svetska je prošla, “srpska” Nova godina dolazi večeras, a mišljenja javnosti i stručnjaka su podeljena o prelasku sa julijanskog na gregorijanski kalendar – jedni kažu da bi promena vodila u nove sukobe, dok drugi tvrde da je reč o praktičnoj stvari, koraku sa modernim svetom, ali i poštovanju prema srpskom naučniku Milutinu Milankoviću koji je napravio najprecizniji kalendar.

I drugi narodi imaju svoje nove godine, pa tako Kinezi slave po lunarnom kalendaru, a Jevreji će krajem septembra dočekati 5781. godinu. Hrišćanima je nulta tačka rođenje Isusa Hrista, ali su se kasnije podelili na zapadni i katolički deo, pa i poštovaoce gregorijanskog i julijanskog kalendara.

Kalendarsko pitanje podelilo je i pravoslavni svet koji je isprva složno odbijao kalendar koji je uveo papa Grgur VIII.

Naši pravoslavni susedi – Bugari, Rumuni i Grci prešli su na novi kalendar kao i čitav zapadni svet, pa su Božić proslavili 25. decembra, a Novu godinu 31. decembra.

Teolog Ivica Živković kaže da je kalendarsko pitanje prenaglašeno i da bi eventualna promena dovela do novih sukoba.

Prethodnih decenija je dolazilo do velikih sukoba. Svaka dalja promena bi izazvala još više sukoba i protesta, tako da je tu najpametnije ne dirati jer bi bilo veće zlo ako bi se to pitanje produbljivalo. Ne postoji takva mera jedinstva u pravoslavlju da bi to moglo da se reši – kaže Živković.

Šansa je postojala pre devedesetak godina na Svepravoslavnom kongresu 1923. u Carigradu. Milutin Milanković, na poziv Srpske pravoslavne crkve, izradio je kalendar koji se smatra najpreciznijim. Ipak, nije postojalo jedinstvo, Rusi su bili protiv, ali ga ni SPC nije podržala.

Aspekt naučne preciznosti nije bio u prvom planu, sigurno je Milankovićev bio najprecizniji, ali nije to jedini činilac na osnovu kojeg se odlučivalo – objašnjava Živković.

Aktivista Miloš Bošković zalaže se za prelazak na novi kalendar, a ostanak “po starom” objašnjava tradicijom.

Mnoge tradicije smo odavno napustili i zaboravili i to ne mora obavezno da bude loše. Recimo, tradicija je bila da brakovi budu ugovoreni. Odavno to skoro niko ne radi i niko ne žali što smo se odrekli te tradicije – napominje Bošković.

Za paradoksalni slučaj Milanković, Bošković navodi da je neprihvatanje tog kalendara uvreda i za Milankovića i za nauku u Srbiji.

“Srpska” nova godina kao kontra Zapadu?

Teolog i profesor verske nastave Živković kaže da je proslava srpske Nove godine potekla iz religiozne obnove Srba devedesetih, a koja sada više nije aktuelna, pa samim tim proslava nije više popularna kao što je bila u vreme Živkovićeve mladosti kada je, kaže, bio redovan.

A ne bi ni trebalo da bude. To se kod Srba doživljava kao neka vrsta paralele i kontriranja drugog novoj godini. Kao suprostavljanje nekim drugim ljudima i nekom drugom delu sveta, što nije dobar odgovor na nejedinstvo u hrišćanskom svetu – navodi Živković.

Sve to vodi u zloupotrebu vere u ideološke svrhe, što nije dobro ni za veru, ni za Crkvu, zaključuje Živković.

Rusofilija u pozadini srpskog kalendarskog pitanja?

Moskva se u hrišćanskom svetu negde smatra trećim Rimom, a Ruska pravoslavna crkva ni ne pomišlja na promenu kalendara. Verno je sledi SPC, kao i dobar deo srpskog društva.

Prema stavu Miloša Boškovića, rusofilski sentiment koči kalendarski preokret, čak i da postoji volja u Crkvi.

A moj je utisak da je većina crkvenog vrha zadrto i zakočeno u vremenu. Loše je vreme da se tako nešto radi, čak i da postoji volja, a ne postoji. Mora prvo da krenu da duvaju malo drugačiji vetrovi u srpskoj javnosti, da se „provetrimo“ od Rusa i onda bi ovo bilo dobro uraditi – rekao je Bošković.

Teolog Živković, pak, podseća da su i stariji hrišćanski centri odani starom kalendaru, kao što je Sveta gora i Jerusalimska patrijaršija, pa ne vidi u tome presudan uticaj Rusije i RPC.

Možda postoji to u nekim političkim pregovorima, ali to nije bitno, to je prolazna stvar – odgovara Živković.

Do rešavanja „skupog pitanja“ kalendara, Milanković ostaje samo na novčanici od 2.000 dinara, a „pesme i igara“ biće večeras širom juga Srbije.