Šta će sve banka krvi u Nišu doneti južnjacima

Banka krvi “David Albala”, koja je na niškoj Klinici za kardiohirurgiju otvorena pre mesec dana, trebalo bi da bude u funkciji od januara 2023, kaže njen načelnik Milan Lazarević. Reagensi su stigli i u toku su obuke lekara i laboranata. Pacijenti bi trebalo da tako brže dobijaju potrebnu krv, što bi smanjilo mogućnost komplikacija i ubrzalo oporavak, ističe direktor Kardiohirurgije Dragan Milić.

“Najdragoceniju tečnost” u Nišu će i dalje prikupljati Zavod za transfuziju krvi, gde će se, kao i do sada, obavljati sva testiranja i određivanje krvne grupe.

Odatle će krv “ići” u Banku, gde će se ponovo proveravati, a pre nego što se da pacijentu proći će i poslednju analizu. Uz te tri provere, kaže Lazarević, neće biti mogućnosti da dođe do greške, pa će osim brzine, davanje krvi pacijentima dobiti i na kvalitetu.

U Banci može da stane do 100 kesa, tu je zamrzivač za plazmu, mešalica za trombocite, aparat kojim ispitujemo krvne grupe i proveravamo interakciju – da li krv pacijenta i davaoca nemaju neki problem… Sva oprema je automatska, ako nešto zakaže, možemo i ručno da odradimo. Na kraju sve opet proveravamo uz pomoć kartica koje liče na platne i koje koštaju samo 600 dinara – priča on.

Kada pacijent čeka krv iz Zavoda za transfuziju, to se može odužiti zbog loše organizacije ili birokratije, što se Bankom izbegava, jer su rezerve krvi u istoj zgradi u kojoj bolesnik leži. To bi trebalo, kako navode sa Kardiohirurgije, da obezbedi i brži oporavak i da spreči komplikacije.

U Banci krvi radiće sedmoro lekara i petoro laboranata, a Lazarević kaže da su obuke u toku i da idu po planu.

Obuke teku odlično. To su laboranti, oni su po profesiji već dosta obučeni za te precizne poslove, klasični tehničari bi se malo teže uklopili. Napravili smo zvaničan dogovor sa direktorom Zavoda za transfuziju, pa idu tamo, a dolaze i ovde da se obučavaju – kaže Lazarević.

Neke građane zbunila je reč “banka”, pa su imali primedbe na račun toga da će se trgovati krvlju. Međutim, Milić objašnjava da je reč o depou ili skladištu, da nema nikakve trgovine i da se tu samo čuva krv za pacijente.

U banci se čuvaju vredne stvari, a ne postoji nijedna tečnost koja je značajnija od krvi. Nju ne možete da napravite, samo možete da dobijete od ljudi. Banka čuva krv za potrebe naših pacijenata. Dobija krv iz Transfuzije i onda je daje onima kojima je potrebno, primarno Kardiohirurgiji, koja je najveći potrošač, pored ortopedije – navodi Milić.

Dodaje da su svi aparati savremeni – od onih za otvaranje kesa do frižidera za prenošenje. Tu su i termostat za epruvete, mešalica za trombocite, centrifuge, ultrasonični čistač i drugi aparati.

Inače, Lazarević pojašnjava da Zakon iz 2017. godine predviđa da osim ovlašćenih transfuzioloških ustanova, a to su zavodi i instituti, depoi krvi budu u okviru zdravstvenih ustanova, kako bi krv bila što bliža bolesnicima.

Međutim, još nema naznaka da će nova zgrada niškog Kliničkog dobiti banku krvi, a direktor Zoran Perišić rekao je aprila prošle godine da će se to desiti tokom 2022.

Podsetimo, Banku krvi “David Albala” finansirala je Ambasada Izraela, a vrednost opreme je 200.000 evra.

---

Niš jedini grad u Srbiji gde se besplatno ispituje sklonost za nastanak trombofilije

Donacijama su na niškoj Kardiohirurgiji potpuno opremljene tri laboratorije. U njima je, između ostalih, aparat koji može nekoliko dana pre nastanka sepse da pokaže da će do nje doći, ali i aparat zahvaljujući kojem je Niš jedini grad u Srbiji gde se besplatno ispituje sklonost za nastanak trombofilije, vodećeg uzroka spontanih pobačaja.

U drugim mestima se to plaća i po 200-300 evra, radi se privatno. Jedino ovde se to može uraditi besplatno, sa uputom lekara iz Doma zdravlja. Tim aparatima smo radili i koronu, a počeli smo i ispitivanje genetike za multiplu sklerozu – navodi Lazarević.

Iz Niša se organi za transplantaciju više ne šalju u Beograd na analize jer u jednoj od laboratorija na Kardiohirurgiji sada postoji aparat koji određuje tipove i podudarnost tkiva.

Gubili smo po 24 sata do dobijanja rezultata. Za to vreme organ bi bio zaleđen i gubio biološki kvalitet. Sada možemo da odradimo sve analize za tri sata. Jedini smo samostalan transplantacioni centar u Srbiji, gde se rade i transplantacija i tipizacija. U Beogradu čak šalju tkivo u Institut za transfuziju krvi koji je udaljen pet kilometara – objašnjava Milić.

Tu je i aparat koji pokazuje koju tačno dozu terapije treba da prime pacijenti sa hepatitisom C i sidom, a Lazarević kaže da će uskoro biti moguće i određivanje terapije za maligni melanom, karcinom pluća i debelog creva.

To će biti nova era u lečenju melanoma. Naša stopa maligniteta je negde u drugoj polovini u Evropi. Nemamo neku učestalost kancera u Srbiji u odnosu na ostale zemlje, ali imamo apsolutno najveću stopu smrtnosti. Zaključak je da se pacijenti loše leče. Pokušavamo da to promenimo – zaključuje Milić.

Najavljuje da će Klinika uskoro dobiti i genetsku laboratoriju i procenjuje da će do 2025. godine u Nišu da se radi i transplantacija srca, što je, kako kaže, do nedavno bilo nezamislivo.