Šta država planira protiv zagađenja vazduha – gašenje kotlarnica, pošumljavanje, energetsku efikasnost

Gašenje kotlarnica koje koriste ugalj, mazut i lož-ulje za grejanje, jedan je od planova države protiv zagađenja vazduha, a pošumljavanje im je takođe prioritet, posebno u Nišu kao jednom od najzagađenijih, kao i subvencije za prelazak na ekološke načine grejanja. Sve to je rezultat Radne grupe za sistemsko rešavanje pitanja zaštite vazduha, kojim predsedava premijerka Ana Brnabić, koja je rekla da joj je utisak da građani nisu dovoljno obavešteni o tome da država ovaj problem prepoznaje i da intenzivno radi na njemu.

Zagađenje vazduha bilo je aktuelno i minule zimske sezone, a utisak je da se ništa drastično nije promenilo u odnosu na ranije i da su građani u više srpskih gradova, od kojih je i nekoliko njih na jugu, udisali nezdrav vazduh.

Međutim, predsednica Vlade Ana Brnabić kaže da je primetila da građani nisu dovoljno obavešteni o tome da država ovaj problem prepoznaje i rešava.

Predsednica Vlade je primetila da građani Srbije nisu dovoljno informisani o tome da Vlada prepoznaje ovaj problem, da intenzivno radi na njemu i da će uskoro javnosti biti predstavljen čitav Akcioni plan koji prati Program zaštite vazduha u Srbiji za period od 2022. do 2030. godine, kako bi uvideli konkretne projekte koji se sprovode – saopšteno je iz Vlade.

A šta je to država uradila povodom zagađenja vazduha – održan je sastanak Radne grupe koja se bavi sistemskim rešavanjem pitanja zaštite vazduha, a kažu da je ovaj problem podeljen na četiri segmenta: individualna ložišta, saobraćaj, energetska efikasnost i izvori zagađenja vazduha iz poljoprivrede.

Na sastanku su utvrđeni dalji koraci koji se odnose na pošumljavanje poljoprivrednog zemljišta lošijeg kvaliteta u 10 jedinica lokalne samouprave, kao što su Beograd, Niš, Kragujevac i druge, koje spadaju u najzagađenije kada je reč o PM česticama. Brnabić je naglasila da je neophodno ustanoviti šta će biti dodatni efekti većeg pošumljavanja i istakla da već sada postoje konkretni rezultati, ali da je namera da se mnogo više uradi u budućnosti. – navode iz Vlade.

Radna grupa kojom je predsedavala premijerka Ana Brnabić je, kako je saopšteno, odlučila da se u naredne dve godine ugase kotlarnice u javnim institucijama, koje trenutno koriste ugalj, mazut i lož-ulje za grejanje, a za koje postoje tehničke mogućnosti priključenja na sistem daljinskog grejanja ili na gasovod.

Takvih javnih ustanova ima i u Nišu, a kako je pre nekoliko meseci objašnjeno – najveći zagađivači su Univerzitet, Pravni i Ekonomski fakultet, koje gradska vlast već nekoliko godina bezuspešno pokušava da ubedi da pređu na ekološki prihvatljiv način grejanja.

Kada je reč o načinu grejanja koje koriste građani u svojim domaćinstvima – saopštili su da će intenzivno raditi na tome da se svim građanima finansijski olakša prelazak na ekološki prihvatljive energente koji ne zagađuju vazduh.

Članovi Radne grupe konstatovali su da je za domaćinstva jedno od rešenja subvencionisan prelazak na ekološke načine grejanja, a kada je reč o smanjenju zagađenja koje nastaje iz saobraćaja tokom ove godine biće postavljeno 10 novih elektropunjača na auto-putevima – dodaju u saopštenju.

Ono što je premijerka ranije navela je da su osnovne tačke Programa zaštite vazduha u Srbiji, za period od 2022. do 2030. godine, sa Akcionim planom – smanjenje emisija u sektoru energetike, stacionarnih postrojenja za sagorevanje, saobraćaja, velikih industrijskih postrojenja i poljoprivrede.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović je precizirala da su ukupni investicioni troškovi za sprovođenje ovog programa oko 2,6 milijardi evra, dok je za sprovođenje Akcionog plana od 2022. do 2026. godine potrebno izdvojiti oko 2,1 milijardi evra.