Šta se desilo na izborima? – 2. deo

Iako zakon dozvoljava gradovima i opštinama da glasačke listiće izrađuju u štampariji po izboru, izborne komisije iz Niša posao su ipak poverile Službenom glasniku.

U Gradskoj izbornoj komisiji kao glavni razlog navode bezbednost.

– Zbog nekih ranijih loših iskustava odlučili smo da štampamo „gore“. Potrebno je bilo da se štampa na posebnom papiru koji može da uveze samo Službeni glasnik. Razmatrali smo opciju i da kupimo taj papir od njih, a da štampamo u Nišu, ali je procena bila da će biti jednostavnije i bezbednije da sve uradi Službeni glasnik – kaže predsednica niškog GIK Jasmina Krstić.

Međutim, iako nedostaju precizni propisi koji regulišu kontrolu štampanja glasačkih listića, rizik da tu dođe do eventualne zloupotrebe praktično minimalan, smatra dr Đorđe Vuković iz CeSID-a.

– Nije mali, uvek postoji mogućnost. Ali, kada bi se i odštampao veći broj listića u najgorem slučaju moglo bi da se desi da neko obori izbore ako u glasačkoj kutiji bude pronađen višak listića. A, da bi se izbori „pokrali“ potrebno bi bilo da neko zaokruži glasače na spisku, da ih potpiše i ubaci u kutije tačno taj broj listića. Šansa da to ne primeti niko od ostalih članova komisije ili građana gotovo da ne postoji – kaže Vuković.

Kao jedno od rešenja Vuković navodi stavljanje pečata na odštampane glasačke listiće, što inače nije obaveza.

– Pazite, izbore ni Sloba, pored čitavog onog mehanizma koji je kontrolisao, nije krao na biračkim mestima. Kralo se na Kosovu, gde nije bilo kontrole, nije bilo ni glasača. Na primer, ode se u albansko selo, gde se zna da niko neće izaći na glasanje. Zaokružite 3.000 imena, potišete ih i ubacite u kutije zaokružene listiće – kaže Vuković.

Po aktuelnim propisima, za lokalne izbore štampa se tačno onoliko listića koliko je građana upisano u biračke spiskove + rezerva koja ne sme biti veća od 0.3%. S obzirom da na izbore gotovo nikad ne izađu svi birači, svi preostali listići se komisijski uništavaju.