Šta se desilo na izborima? – 9. deo

U osvrtu na Izbore 2012. ostaje pomalo nedorečena priča zašto je Gradska izorna komisija bila poprilično zatvorena za davanje bilo kakvih preliminiranih rezultata odmah pošto su pristigli prvi nezvanični rezultati glasnja na opštim izborima u Srbiji.

Praksa iz ranijih izbornih ciklusa, da se objavlju nezvanični rezultati kako pristižu sa birališta, ovoga puta je izostala, a ni zvanično ni nezvanično obrazloženje zašto je GIK tako postupio nikada nije dato.

Tako su Nišlije praktično tek posle dva dana, kada su prikupljeni svi podaci, dobile informaciju ko je i koliko dobio glasova za gradski i opštinske parlamente.

Ovde se opet vraćamo na priču o sporosti i nestručnosti članova biračkih odbora, koji nisu poznavali izborne radnje, od pripreme i otvaranja biračkih mesta, preko glasanja, do zatvaranja birališta, prebrojavanja listića i popunjavanja zapisnika.

Tadašnja ocena predsedice GIK-a Jasmine Krstić da je glavni razlozi za ponavljanje izbora u Nišu nesnalažljivost biračkih odbora, verovatno bi mogla da posluži kao opravdanje i za kašnjenje rezultata.

Naravno, to ni u kom slučaju ne oslobadja odgovornosti sve one koji su u opštinskim i gradskoj komisiji bili zaduženi za prikupljanje i eventualno objavljivanje podataka sa poslednjih izbora.

To što su vrata Gradske izborne komisje bila zatvorena za medije i građane koji su tražili informacije, svakako nije konačno stavilo tačku na mnoga pitanja, kao na primer da li je zaista bilo “krađe glasova”, kao što su tvrdili čelnici sada vladajućih Nove Srbije i SNS, ili se sve na kraju svelo na neregularsnosti, kao što je glasilo zvanično saopštenje GIK-a.

Đorđe Vuković iz CeSID (izdanje “Izbori 2012.” – u pripremi) analizirajući problematiku izbora članova biračkih odbora na poslednjim izborima u Srbiji tvrdi da veliki problem predstavlja ogroman broj članova stalnog i proširenog sastava biračkog odbora, ali i činjenica da je reč isključivo o predlozima političkih partija. 

Vuković pojašnjava da je zbog povećanog obima posla koji imaju da obave birački odbori (BO), povećan broj njihovih članova. Tako sada BO imaju predsednika i 6 članova, sa tim da svi oni imaju pravo na svoje zamenike.

Posebna formula je morala biti pronađena kada je u pitanju način na koji se oni imenuju. Tako je Opštinska izborna komisija imala pravo da imenuje zamenika predsednika, 4 člana i 3 zamenika, dok je sa druge strane RIK imenovao predsednika BO, 2 člana i 3 zamenika. Naravno sav ovaj izbor se odnosi na stalni sastav biračkih odbora.

– Izborna administracija koja je formirana na ovaj način nije u stanju da odgovori na sve izazove izbornog procesa. Kritika se može podeliti shodno nivou izborne administracije o kojoj pričamo – kaže Vuković.

Vuković je ocenio da bi upravo promena modela oranizovanja izborane administracije, treba da bude početak reforme izbornog zakonodavstva u Srbiji.

Docent Pravnog fakulteta u Nišu Dejan Vučetić kaže da upravo od takvih ”sitnijih” izmena treba krenuti ka velikoj reformi.

– Prvo treba pravno rešiti članstvo u biračkim odborima, ili na primer kako se štampaju glasački listići, ko i gde čuva izborni materijal u danima pred glasanje i slično, pa tek onda krenuti u izmenu izbornog sistema – kaže Vučetić.

Na kraju se neminovno se vraćamo na početak i ono što je posle izbora rekla predsednica GIK-a Jasmina Krstić, da su izbori ponovljeni zbog nesnalažljivosti članova biračkih odbora.

U brojkama zbog te “nesnalažljivosti” na birališta je ponovo moglo više 13% birača ili 31.075 od ukupno 230.961 upisanih.

Koliko je to koštalo Nišlije, niko nije zvanično saopštio.