Šta su preporuke koje je PONS Fondacija uputila Gradskom veću Niša i zašto su važne za lokalnu zajednicu?

Tokom juna meseca, PONS Fondacija iz Niša uputila je Gradskom veću Niša set preporuka za poboljšanje bezbednosti u saobraćaju osoba sa invaliditetom. Šta su preporuke i koja je njihova važnost za osobe sa invaliditetom u Nišu ali i lokalnu zajednicu u celini?

Preporuke su mišljenja i nalazi o stanju na terenu u vezi sa bezbednošću u saobraćaju osoba sa invaliditetom, posebno u vezi sa temama koje se odnose na vozače, korisnike taksi prevoza i gradskih autobusa, stanje rampi i oborenih ivičnjaka, taktilnih staza, zvučnih semafora kao i na stanje u prevozu korisnika dijalize. Ove teme rezultat su jednog većeg dijaloga u zajednici i saradnje pojedinaca i udruženja osoba sa invaliditetom koji su doveli do potrebe da se na višedecenijske probleme reaguje konkretnim zahtevima. Zahtevi formulisani u vidu konkretnih rešenja za navedene probleme sastavni su deo preporuka.

Donošenje ovih preporuka pokazalo je da je u Nišu moguće napraviti dijalog unutar same lokalne zajednice u vezi sa realnim životnim problemima, te da je moguće, u određenoj meri, uključiti i donosioce odluka u proces dijaloga koji je presudan za implementaciju rešenja.

Kako bi osigurali sprovođenje predloženih rešenja i obezbedili njihovo kontinuirano sprovođenje, sve preporuke su koncipirane kao kratkoročne i dugoročne. U pogledu pristupačnosti gradskog saobraćaja, kratkoročne preporuke se na primer odnose na ugradnju fiksatora na pozicijama za kolica kako bi se smanjio bezbedonosni rizik po putnike dok je jedna od značajnijih dugoročnih promena uvođenje zvučnih obaveštenja u autobusima kojima bi se najavljivala trenutna i sledeća autobuska stanica kao i zvučnih obaveštenja na stajalištima kojima bi se najavio dolazeći autobus.

Neke od preporuka odnose se na unapređenje kulture u saobraćaju i one, iako se ne odnose direktno na aktivnosti lokalne samouprave, uz povećano angažovanje nadležnih službi mogu da budu uspešno sprovedene i dovedu do promene ustaljenih štetnih navika učesnika u saobraćaju.

Primera radi, taktilne staze i trotoari svakodnevno su blokirani automobilima i dostavnim vozilima i pojačane kontrole nadležnih službi uz netolerisanje ovakvih prekršaja u perspektivi mogu dovesti do promene ponašanja počinioca prekršaja. Ovakav monitoring i prevencija zauzeća taktilnih staza dovešće nas do ostvarenja dugoročnog cilja, kvalitetnog i bezbednog postavljanja taktilnih staza na širem području grada.

Upravo je izgradnja kulture u sobraćaju onaj aspekt koji je inicijalno doveo do saradnje PONS Fondacije sa drugim udruženjima i grupama pojedinaca poput Porodične filharmonije ili pojedinih taksi udruženja, gde je kroz definisanje zajedničkih problema i rešenja za njihovo rešenje, pronađen način da se u rešeavanje pojedinih pitanja bezbednosti u saobraćaju osoba sa invaliditetom uključe i druge kategorije i grupe stanovništva.

Ovakva saradnja izgrađena na razumevanju i uvažavanju specifičnosti potreba, ali i na prepoznavanju zajedničkih ciljeva, put je kojim naša zajednica može da izgradi kulturu bezbednog i odgovornog ponašanja učesnika u saobraćaju.