Stajati na tromeđi EU – NATO – Rusija izazov za Srbiju

Da poglavljima 23 i 24 Srbija treba da unapredi pravosuđe, da sporazumom sa NATO ne gubi suverenitet i da je važno održati dobre odnose sa Rusijom, ali i ne po cenu dobrobiti građana, neki su od zaključaka debate “Srbija na tromeđi: EU-NATO-Rusija“ održane u Nišu.

Na skupu koji je Institut za evropske poslove organizovao na niškom Ekonomskom fakultetu prvo su studenti razmenili stavove o tri aktuelne teme – da li je Srbija ispunila kriterijume za otvaranje poglavlja 23 i 24, koje su posledice Sporazuma sa NATO na odnose sa EU i Rusijom i izbeglička kriza.

Potom su se u debatu uključili Dušan Milisavljević iz Demokratske stanke, Žarko Korać iz Liberalno demokratske partije i Maja Kamenov iz Centra za razvoj civilnih resursa.

Svi govornici su podržali otvaranje Poglavlja 23 i 24 i ocenili da su vladavina prava i nezavisno sudstvo važan prvi korak u pregovorima sa Evropskom unijom.

Da li smo ispunili sve uslove, to najbolje znaju građani Srbije, odnosno kakav pravosudni sistem imamo. Ali je dobro da ta najteža poglavlja otvorimo na početku kada imamo mogućnost evaluacije nezavisnih eksperata iz Evrope koji će uticati da se menjamo. Vladavina prava je stub Evropske unije koji kod nas još nije čvrst – istakao je Dušan Milisavljević.

Korać je dodao da se pravosudni sistem u Srbiji suočava sa velikim problemima, a kao najveći istakao je vidljiv politički uticaj na pravosuđe i neefikasnost.

Učesnici su se takođe osvrnuli na pitanje suvereniteta koje se postavljalo u vezi sa sporazumom sa NATO.

Srbija niti je podnela zahtev da uđe u NATO, niti NATO očekuje da to ona učini. Ta tema je vrlo vešto podmetnuta javnosti. Što se tiče sporazuma, on je operionalizacija onoga što imaju i druge zemlje koje su članice EU, a nisu u NATO, poput Austrije, Švedske i Irske – istakao je Korać.

On objašnjava da se suverenitet nije apsolutan u modernom svetu, jer se ljudi takvim životom, na neki način, odriču nekon dela suvereniteta.

Da li taj sporazum znači da ste izgubili suverenitet? Niste, već su povremeno neki ljudi, kojih je jako malo u vašoj zemlji, isključeni iz vašeg pravosuđa, što je mehanizam koji postoji još od srednjeg veka – objasnio je Korać.

Što se tiče odnosa prema NATO, Milisavljević kaže da je “Srbija pod velikim emocijama koje opravdano nosi zbog agresije 1999. godine”.

Međutim, u politici morate da gledate šta je benefit za vaš narod i kojim se zemljama okružujete. Nijedna firma neće uložiti u vašu zemlju ako nije sigurna da njena investicija neće biti u jednom trenutku nacionalizovana i oduzeta. A to joj garantuje prisustvo nekih vojnih snag – rekao je narodni poslanik Dušan Milisavljević.

On je istakao kako je Srbija vojno neutralna samo na papiru, ali i zaključio da bi ovo trebalo biti referendumsko pitanje.

---

Za Rusiju nas veže istorija, ali…

Korać je istakao da su odnosi sa Rusijom važni, ali da ne treba zanemariti činjenicu da je Rusija tek 11. ekonomska sila na svetu, te da je u svetlu te informacije i logično ostvarivati ekonomsku povezanost sa EU.

Srbija ima malu ekonomsku razmenu sa Rusijom, veća je sa Bosnom i Hercegovinom. Ali iz istorijskih razloga i veza, kao i činjenice da je Rusija velika vojna sila i članica Saveta bezbednosti, nema nikakvih razloga da kvarimo odnose sa njom – rekao je Korać.

I Milisavljević se složio da je Rusija, kao pravoslavna slovenska zemlja, dugo prisutna u duhu srpskog naroda, ali istakao da “moramo da budemo racionalni i hladne glave kada je budućnost naše zemlje u pitanju”.