Student medicine iz Indije jedini strani volonter na „Nišvilu“

Zbog rata u Ukrajini u kojoj je studirao medicinu, Rohit Eldu iz Indije studije je nastavio u Nišu, a kako je ljubitelj festivala poželeo je da volontiranjem na Nišvilu oseti deo festivalske atmosfere. Radi u tehničkoj podršci, a Srbija ga podseća na Indiju jer su ljudi gostoprimivi i glasni.

U Nišu živi od decembra, kada je dobio mogućnost da nastavi studije medicine, želi da bude anesteziolog, a ukoliko može da dobije licencu, ostaće u Srbiji.

Ovaj 23-godišnjak iz Indije, kaže da već godinama posećuje muzičke festivale, ali da nikada nije radio kao volonter. Preko ostalih studenata iz Indije, saznao je da Nišvil traži volontere i iskoristio priliku, kako kaže, da tokom trajanja festivala boravi u niškoj Tvrđavi, koju obožava.

Obožavam festivale, pa je jedno od prvih pitanja kada sam se preselio ovde bilo koje festivale ne smem da propustim. Pošto mnogo Indijaca studira medicinu u Nišu, napravili smo zajednicu i oni su mi rekli da postoji Nišvil, da mogu da se prijavim, volontiram i budem deo jednog od najznačajnih džez festivala u Evropi – započinje Rihot.

Radi u timu za tehničku podršku i kaže da je uzbuđen od prvog dana. Nije lociran na samo jednoj bini, već kako je rekao, ide tamo gde je potrebno.

Prvog dana festivala za Rihota bio je najteži, morao je da se brzo uklopi i jedan od prvih zadataka bio mu je da pomogne da se prenese klavir težak 850 kilograma.

Klavir je definitivno bio najveći uspeh, ali svakodnevno nosimo preteške zvučnike, prvo iz Džez muzeja do bina, a kada se sve završi vraćamo ih nazad u Muzej. Ukoliko neko želi sledeće godine da radi u ovom timu mora biti spreman da će fizički biti naporno i da ljudi stvarno moraju biti jaki i izdržljivi – kaže Eldu.

Kako se njegov posao zasniva na prenošenju tehničke opreme, ima često više vremena čekaju da oprema stigne na festival. To vreme, kako kaže koristi da se druži sa ostalim volonterima i posetiocima Nišvil džez festivala.

Ljudi u Nišu pričaju engleski jezik, komunikativni su i nijednog trenutka nije bilo jezičkih barijera. Moj nivo engleskog je malo slabiji, zato sam možda i izabrao da budem u timu tehničke podrške, ali i da sam izabrao bilo koji drugi tim, mkslim da ne bi bilo nikakvih problema, makar morao da koristim prevodilac na telefonu – kaže Rihot.

---

Tražio Univerzitet koji će mu dozvoliti da nastavi školovanje – došao u Niš

Nakon što je počeo rat, kako kaže, tražio je Univerzitet koji će mu dopustiti da nastavi školovanje, kako ne bi morao da upisuje fakultet ponovo. Od ostalih kolega saznao je da je to moguće na Medicinskom fakultetu u Nišu.

Nismo imali mnogo vremena da razmišljamo i brzo smo morali da donesemo odluku gde ćemo nastaviti studije. Bilo mi je važno da se u toj zemlji osećam sigurno i da troškovi studiranja budu prihvatljivi. Godina na fakultetu je 5.000 evra, što je mojim roditeljima bilo prihvatljivo – kaže ovaj student.

Prema njegovim rečima, mnogi njegovi prijatelji iz Indije koji studiraju u Nišu imali su problema da im stanodavci traže mnogo veću kiriju od realne, ali da on nije imao tih problema, već mu je stanodavac pomogao da se brže adaptira.

Minimum su tražili 50 evra više od onoga što bi tražili ljudima iz Srbije, ali kao stranac nemaš mnogo opcija, uzmi ili ostavi. Moj stanodavac mi je tražio realnu cenu, a od početka me savetovao gde šta da obiđem i gde mogu dobro da jedem – kaže Rihot Eldu.

Najčešći obrok su mu ćevapi, bez kojih kaže da ne zna da li može da živi ukoliko se preseli iz Srbije, a najveći mir pronalazi u niškoj Tvrđavi, a zaključio je da je volontiranjem upoznao mnogo dobrih ljudi i da će ovo leto pamtiti.