Studenti u Evropi lako do sponzora, kod nas problemi

autor: M.V.
naslovna
Advokatske kancelarije u EU imaju interes da sponzorišu buduće pravnike; foto: Flickr/Extraordinary Chambers in the Courts of Cambodia

Dok niški studenti prava moraju da se svake godine dovijaju za novac kako bi putovali u Evropu na “Moot Court” takmičenja u simulaciji suđenja, njihovim kolegama iz skandinavskih zemalja troškove pokrivaju velike advokatske kancelarije, koje ih i treniraju.

justice 471885 960 720
Naši budući advokati prepušteni sebi; foto: Pixabay
Asistent niškog Pravnog fakulteta Ivan Ilić kaže da je to što ove kancelarije iz Skandinavije na razne načine sponzorišu i pomažu buduće pravnike odličan način da dođu do najboljih studenata, koje jednog dana i zaposle. 

Svaka zemlja u Evropi to različito rešava, ali Skandinavci, koji su pioniri u “Moot Court” takmičenjima, najčešće imaju niz donatora, i to su uglavnom advokatske kancelarije. One sponzorišu takmičare, njihovu obuku i putovanja. Kod nas gotovo da nema takvih kancelarija – kaže Ilić.

Razgovarajući sa svojim danskim kolegama sa kojima se susretao u Evropi vodeći niške studente na ova nadmetanja, Ilić je saznao i da Univerzitet u Kopenhagenu ima svoj godišnji fond od nekoliko desetina hiljada evra koji je namenjen upravo za ovu svrhu. Taj novac, kaže on, potiče upravo od velikih advokatskih firmi.


490x370 pravni
Niški tim pravnika ove godine. na „Moot Court“ takmičenju u Strazburu; foto: prafak.ni.ac.rs
U Danskoj buduće pravnike stipendiraju privatne fondacije

Advokat u kancelariji “Bruun & Hjejle” u Kopenhagenu, Mads Miler Langtved kaže da njegova kancelarija ne pomaže studente finansijski, već praktično.

To znači da mogu da koriste sale za sastanke, štampače i takve resurse. Moj generalni utisak je da su talentovani studenti, koji su učestvovali u ovakvim takmičenjima, atraktivni advokatskim firmama kao budući radnici – kaže Langtved.

On napominje da Šveđani i Norvežani u većoj meri pomažu studentima novčano, za razliku od Danaca koji imaju drugačiju praksu. 

Za ova takmičenja, u Danskoj se uglavnom koriste privatne fondacije. Naše takmičare finansira 4 do 6 privatnih fondacija za koje se konkuriše svake godine – kaže on.


I evropski fondovi postoje kao opcija za finansiranje

Goran Miletić iz “Civil Rights Defenders”-a, koje organizuje slično takmičenje već 10 godina zaredom, kaže da studentske ekipe u Skandinaviji sponzorišu advokatske kancelarije, ali, prema njegovim informacijama, oni ne koriste evropske fondove za ovakve stvari.

Pretpostavljam da bi možda i postojala mogućnost da apliciraju, ali pravljenje aplikacije nije baš jednostavan i brz posao, tako da se takmičenja u Skandinaviji sigurno održavaju bez EU ili državnih fondova, i to već 40 godina – navodi on.

490x370 490x370 sl1
Niški studenti nekoliko godina unazad briljiraju na simulaciji suđenja u Evropskom sudu za ljudska prava; foto: commons.wikimedia.org/ CherryX
Naši talentovani studenti se, kaže asistent Pravnog Ivan Ilić, svake godine suočavaju sa finansijskim problemima, a takav je bio slučaj i pred poslednje takmičenje u simulaciji suđenja u Strazburu održano od 14. do 19. februara, na kome su osvojili 4. mesto.

Zbog finansijskih nevolja, objašnjava on, timovi sa Pravnog fakulteta će probati da pišu projekte i konkurišu za “Tempus” ili “Erasmus” program, ali i tu postoje problemi.

Kad konkurišete sa projektom za takmičenje, treba da predvidite odlazak na takmičenje i troškove ekipe. Šta ako ne prođete i ne odete? Pitanje je da li će donatori da vam odobre takav projekat – dodaje Ilić.

Međutim, on navodi da im ne preostaje ništa drugo do da pišu projekte i traže sponzore, sve dok se ne oformi stalni fond za ove svrhe na nivou Grada, kako se već neko vreme obećava, ili dok advokatske kancelarije u Nišu i Srbiji ne počnu da primenjuju praksu svojih kolega iz EU.

eu2014

​J​užne vesti će se u narednom periodu baviti temama koje brinu građane Srbije, a tiču se eventualnog ulaska u Evropsku uniju.

Da li će moći i dalje da slobodno putuju po Evropi? Da li će imati pristup EU fondovima? Da li će proivođači morati da menjaju svoju proizvodnju da bi je uskladili sa standardima EU ? Da li će moći da i dalje da peku rakiju?

Sagovornici Južnih vesti, o ovim i sličnim temama biće proizvođači sa juga Srbije, studenti, poljoprivrednici, predstavnici institucija…

Pokušaćemo da vam kroz više različitih priča prikažemo gledišta o EU građana sa juga, kao i to šta oni misle da će nam ulazak u EU doneti.

Autor:
M.V.

Slični tekstovi

Komentari

3
  1. Bravo, omladino! A sad pravac Evropa, karta u jednom smeru, i ne osvrćite se! Ovde nemate nikakvu budućnost, a ni sadašnjost. U prošlosti smo svi do guše

    • naši pravnici sa kartom u jednom smeru? Želite im da šankerišu?

  2. niški pravni fakultet saradnju sa advokatskim kancelarijama ili ne i kako studenti obavljaju praksu ako saradnja nije uspostavljena?

Pošalji komentar

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.