Iako je formalno akreditovala 3 isturena odeljenja, Beogradska poslovna škola nezakonito organizuje nastavu u Nišu i najmanje dvadeset gradova i opština širom Srbije u divljim odeljenjima, dok država zasada nema načina da ovo spreči.
Istraživanje BIRN-a pokazalo je da se zvanična isturena odeljenja nalaze u Sremskoj Mitrovici, Čačku i Novoj Varoši, dok se neregistrovana nalaze širom zemlje.
Prema saznanjima BIRN-a, Beogradska poslovna škola ima svoja isturena odeljenja u Lazarevcu, Smederevu, Aranđelovcu, Nišu, Jagodini, Mladenovcu, Sopotu, Požarevcu, Vršcu, Alibunaru, Aleksandrovcu, Bačkoj Palanci, Pančevu, Subotici, Ivanjici, Sremskoj Mitrovici, Kragujevcu, Kraljevu, Staroj Pazovi, Kruševcu i dva odeljenja u Novom Sadu.
U takvim odeljenjima predavanja se održavaju uglavnom vikendom u osnovnim i srednjim školama, a u nekim gradovima Beogradska poslovna škola organizuje nastavu u tržnim centrima, dok u toku semestra profesori održe jedno ili dva predavanja.
Na ovaj način škola obezbeđuje svojim zaposlenim profesorima dodatnu zaradu i važi za jednu od najprofitabilnijih školskih ustanova u sistemu obrazovanja u Republici Srbiji.
Za školu sam saznala od drugara, pričalo se da nije teško završiti. Za šesticu nije moralo mnogo da se uči, a za veću ocenu je trebalo više truda. Pojedini profesori su bili rigorozni, nisu dozvoljavali prepisivanje – svoja iskustva sa studiranja prenosi bivša studentkinja Škole iz Čačka koja je diplomirala pre dve godine i koja je htela da ostane anonimna.
Direktor Beogradske poslovne škole Đuro Đurović kaže da školska ustanova kojom on rukovodi nema neakreditovana isturena odeljenja, već konsultativne centre.
Sve se radi u sedištu, sem konsultacija za naše studente… Imamo konsultacije i na to imamo pravo, to se svodi na našu želju da marketinški promovišemo školu van Beograda i na pomoć studentima koji ne mogu zbog socijalnih i finansijskih prilika da žive i stanuju u Beogradu – rekao je Đurović za BIRN.
U Ministarstvu prosvete su svesni da je održavanje nastave van sedišta škola rasprostranjena pojava, ali kažu da država zasada nema efikasan način da se sa ovim izbori.
Savetnik za visoko obrazovanje u Ministarstva prosvete, Milovan Šuvakov, kaže da su kapaciteti Ministarstva veoma ograničeni, pošto prosvetna inspekcija za visoko obrazovanje ima svega tri inspektora, ali dodaje da su u planu izmene Zakona o visokom obrazovanju koje će u velikoj meri poboljšati stanje.
Univerzitetska profesorka u penziji i pomoćnik ministra za visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvete u periodu od 2001. do 2004. godine Srbijanka Turajlić kaže da problem takozvanih „divljih odeljenja“ postoji jako dugo u Srbiji. Ona smatra da sama ideja studiranja van sedišta fakulteta nije negativna, ali dodaje da je način na koji se ova ideja realizuje u Srbiji pogrešan, jer se isturena odeljenja vide samo kao izvor novca i nikako drugačije.
To je fantastičan izvor zarade, odnos cene, troškova i profita je neviđen, a postoji paraopravdanje da je sve za dobrobit društva. To je hipokrizija, nesporno je da način na koji se to izvodi nije za dobar za društvo i nesporno je da se to radi zbog para – kaže Srbijanka Turajlić za BIRN.
U svakom gradu ili opštini gde se održava nastava BPŠ delegira svog zastupnika ili koordinatora centra čija je uloga da posreduje između studenata i profesora i da organizuje nastavu i ispite.
BIRN je došao u posed spiska centara i kontaktirao preko dvadeset koordinatora koji zastupaju interese BPŠ. Svi oni kažu da studenti upisuju akreditovane smerove, ali izbegavaju da komentarišu činjenicu da odeljenja u njihovim gradovima nemaju dozvolu za rad.
Na pitanje koju ulogu ima koordinator u školi, odgovor je bio da „sve ide preko mene, ja sam tu mama i tata…. Znači neće padati godinu sigurno, ja sam tu da obezbedim da sve tu ide svojim tokom, što malo preko profesora, što malo preko njih poteram i tako“.
Beogradska poslovna škola spada u red najbogatijih i najprofitabilnijih visokoškolskih ustanova u Srbiji. Prema podacima Ministarstva prosvete, Škola je treća na spisku svih visokoškolskih ustanova po sopstvenim prihodima.
Beogradska poslovna škola spada u red najbogatijih i najprofitabilnijih visokoškolskih ustanova u Srbiji. Prema podacima Ministarstva prosvete, Škola je treća na spisku svih visokoškolskih ustanova po sopstvenim prihodima.
Takođe, Škola je prva na listi svih visokoškolskih ustanova po izdacima za plate zaposlenih, a njeni profesori su među najplaćenijima u zemlji.
Celokupno istraživanje pročitajte ovde.
Takođe, Škola je prva na listi svih visokoškolskih ustanova po izdacima za plate zaposlenih, a njeni profesori su među najplaćenijima u zemlji.Opširnije čitajte ovde.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Ovakvi “Megadens“ večernji fakulteti upropastili su smisao studiranja u Srbiji. Takvi neuki ljudi dolaze na radna mesta pre ljudi koji su studirali na državnim fakultetima. Zato i tone Srbija zbog takvih kalemara sa viskom stručnom spremom.
Samo da napomenem onima koji to ne znaju Beogradska poslovna škola je državna škola duge tradicije. Pogledajte link http://www.bbs.edu.rs/Istorijat.aspx .
Beogradska poslovna škola=viša osnovna!
Kada narod voli da „studira“ , čemu povika ?
Narodu bi bilo mnogo jasnije, kakva je to škola da su je „krstili“ NU „Božidar Adžija“ tzv. „večernja“,“predponoćna“ a sada je „vikendaška“ …
Studiranje je sve teže … za roditelje !
Opštinske uprave i javna preduzeća su puna takvih visokoškolaca, a one sa diplomom državnog falulteta otpuštaju, dok u privatnim firmama neće ni da čuju za stručnjake sa privatnih fakulteta.
Beogradska poslovna škola je državna Visoka škola strukovnih studija. Postoji internet pa nije teško da se informišete.
Za sirotinju u Srbiji, za one koji ne mogu da kljukaju beogradske gazdarice parama za stanarinu, za one koji produžavaju sebi i deci neizvesnost i agoniju nezaposlenosti, za one koji znaju da ni sa tom ni bilo kojom završenom školom i fakultetom neće doći do posla – bravo Đuro Đuroviću, bravo Poslovna školo!
A šta će bude s tim diplomama ako rade na divlje? Ne mogu da budu direktori?
Gde i kako mogu da se raspitam za upisivanje u Nisu?