Studiranje u Nišu najjeftinije, problem praksa i ocenjivanje

Nedovoljno prakse, nejednaki kriterijumi koje profesori koriste kada ocenjuju studente, manjak prostora, savremene tehnike i opreme na fakultetima, glavni su problemi onih koji studiraju u Nišu. Ipak, kao prednost studenti su izdvojili školarinu, koja je jeftinija u odnosu na univerzitete u Beogradu i Novom Sadu.

Najveći problemi studenata su, kaže zamenik predsednika Studentskog parlamenta Univerziteta u Nišu Vladimir Filipović, malo prakse na gotovo svim fakultetima, ali i to što studenti retko imaju mogućnost da jedan ili više semestara provedu na nekom stranom Univerzitetu.

Studentski predstavnici su kao problem naveli i nejednake kriterijumi ocenjivanja kod pojedinih profesora, za šta su studenti naveli mnogo primera na skoro svim fakultetima. Problem koji je uočen je i nedostatak prostora, savremene tehnike i opreme za izvođenje nastave – kazao je Filipović.

Kao prednost studiranja na niškom Univerzitetu izdvojili su, kaže, to što je prosečna cena školarine u Nišu 80.000 dinara, dok oni koji studiraju u Beogradu i Novom Sadu moraju da izdvoje bar 10.000 više. Studenti su se osvrnuli i na „namete“ koje moraju da plaćaju i pored toga što su na budžetu.

Postoje i usluge poput izdavanja uverenja o stečenom visokom obrazovanju koje se različito naplaćuju na svim fakultetima, dok se na nekim fakultetima ne naplaćuju. Zbog toga će se Studentski parlament Univerziteta u Nišu zalagati da se naplaćivanje ove usluge na svim fakultetima ukine, ili pak smanji na minimimalni iznos – pojašnjava Filipović.

Ovakve zaključke doneli su studentski predstavnici gotovo svih niških fakulteta, na nedavno održanom okruglom stolu čija je tema bila “Uslovi studiranja na Univerzitetu u Nišu i problemi studenta”. O zaključcima bi trebalo da razgovaraju sa rektorom Univerziteta Draganom Antićem, a najveće probleme predstaviće i Senatu niškog Univerziteta.

Predložili su da se, pored toga, sprovede i zajedničko detaljno istraživanje sa ostalim univerzitetima u Srbiji, kako bi se uporedili uslovi studiranja na svim fakultetima u zemlji i regionu.

Studenti su se složili u ideji da, ovakve okrugle stolove, tj. okupljanja studenata radi razmenjivanja stavova i informacija, treba češće organizovati, i da svaki put zaključke treba predstaviti Rektoratu i Dekanatima fakulteta, kao višim instancama koje nam pomažu da rešimo probleme kada se oni pojave – zaključio je Filipović.

Članovi Psihološkog savetovališta za studente su prisutnima održali predavanje o najčešćim prihološkim problemima sa kojima se studenti suočavaju i dali im savete kako da ih prevaziđu.