Sudovi krajnja adresa za plagijate

Za slučajeve master radova za koje se pojave optužbe za plagiranje, nadležni su samo matični fakulteti – kažu na Univerzitetu u Nišu.

S obzirom na to da se ni Zakon o visokom obrazovanju ne bavi plagijatima i da je sve prepušteno statutima univerziteta i fakulteta, krajnja adresa je sud.

Nakon spornih doktorata ministra policije Nebojše Stefanovića i gradonačelnika Beograda Siniše Malija, ova tema je nedavno aktuelizovana i u Nišu.

Podsetimo, docentkinja sa Učiteljskog fakulteta u Vranju Aleksandra Anđelković nedavno je optužila bivšu studentkinju master studija Filozofskog fakulteta u Nišu da joj je plagirala deo doktorata.

Međutim, dekan Goran Maksimović, inače suprug profesorke Jelene Maksimović, koja je bila mentor na spornom radu, odbio je da formira komisiju koja bi proverila ove otužbe i sam zaključio da tu nema ničeg spornog.

Ali na Univerzitetu u Nišu kažu da su oni nemoćni da reaguju.

Kako je novinarima objašnjeno, pitanjima plagijata u oblasti društvenih nauka se bavi Naučno-stručno veće za društveno-humanističke nauke. Međutim, predsednica ovog Veća Kristina Anđelić napominje da se Veće bavi razmatranjem samo doktorskih, a ne i master radova.

Recimo, imamo Pravilnik o poništenju naučnog naziva doktora, jer se mi bavimo samo doktorskim radovima. Slučajevi master radova se razmatraju na fakultetima. Ako se iz nekog razloga to ne desi, osoba koja sumnja da joj je plagiran naučni rad, može da se obrati, recimo, sudu za povredu autorskih prava – kaže Anđelić.

Vredi pomenuti da niški Univerzitet ima i Komitet za profesionalnu etiku koja se bavi pitanjima kršenja etike u bilo kojoj sferi nauke.

Taj Komitet, kako kaže njen predsedavajući Staniša Stojiljković, radi po predlogu, ali on može samo da “izrekne javnu opomenu ili javnu osudu”. Međutim, on zaseda tek nakon što je „struka dokazala da je neko izvršio plagijat„. 

Kandidat koji tvrdi da mu je plagiran rad, podnosi Etičkom komitetu prijavu protiv osobe koja je plagirala, vidi koji član Statuta ili Etičkog kodeksa je prekršen, podnosi dokazni materijal, i Komitet odlučuje glasanjem o tom pitanju. Ono što Komitet jedino može jeste da izrekne javnu opomenu ili javnu osudu, ali za konkretne mere treba se obratiti sudu – kaže Stojiljković.

Dr Aleksandra Anđelković kaže da je prošle nedelje podnela tužbu Višem sudu u Beogradu protiv Filozofskog fakulteta u Nišu i studentkinje za povredu autorskih prava, a prvo ročište, kaže, najverovatnije će biti održano marta.

---

Ministarstvo: Neobična odluka dekana

U Ministarstvu prosvete kažu da svaki fakultet i univerzitet svojim etičkim kodeksima i komisijama rešavaju pitanja plagijata. Ingerencija nemaju u konkretnom slučaju, ali naglašavaju da je “neobično da dekan samostalno donosi takvu odluku”.

Objašnjavaju da Zakon o visokom obrazovanju ne razmatra pitanje plagijata, i napominju da sadržajem doktorata i drugih završnih radova bave samo komisije čiji su članovi deo akademske zajednice i stučnjaci u toj oblasti.

Kada se pojavi sumnja ili optužba da je neki rad plagijat, fakultet formira komisiju (članovi su stručnjaci iz date oblasti) koja zatim utvrđuje da li se zaista radi o plagijatu. Drugostepeno odlučivanje u ovom slučaju moglo bi da bude na nivou univerziteta čiji je fakultet član – navode u Ministarstvu prosvete. 

---

Kodeks: Šta je moralno neprihvatljivo?

U stavu 3.1.5 Kodeksa profesionalne etike Univerziteta u Nišu piše da je „moralno neprihvatljivo ponašanje svako nepoštovanje utvrđenih pravila, kako delovanjem, tako i propuštanjem da se deluje, čime se ugrožava ili kompromituje sloboda stvaranja, akademska sloboda, profesionalnost i akademski duh.

Kao poseban oblik moralno neprihvatljivog ponašanja izdvaja se plagiranje naučnih, odnosno umetničkih radova i ideja učinjeno od strane člana akademske zajednice“.