“Suština 8. marta nisu pokloni, već borba za prava žena”

Svakoga dana bi trebalo da insistiramo na ravnopravnosti polova, ocenjuje predsednica Gradskog odbora za rodnu ravnopravnost u Leskovcu Ljiljana Božuta, a 8. mart ne treba da prođe samo kao dan kada će se ženama deliti cveće i pokloni, već da se podsetimo šta on suštinski znači, a to je borba za prava žena.

Ovaj dan, kaže Božuta, bitan je za sve pripadnice ženske populacije koje se i danas bore da ostvare svoja prava i budu ravnopravne sa jačim polom. Danas smo, objašnjava, zatrpani reklamama u kojima se poručuje da žene treba obradovati muzikom i lepim gestom, a zaboravlja se da je sve počelo borbom radnica za jednakošću.

8. mart ne sme da se svodi na razmenu cveća, lepih gestova i muzike, već da označava borbu za društvena, politička i ekonomska dostignuća žena – kaže Božuta.

Sve je počelo jednog dana 1857. godine u njujorkškoj tekstilnoj firmi, objašnjava profesor istorije Dragan Nikolić, kada su žene prvi put počele da se bune, pre svega zbog loših uslova rada i niskih plata.

Tada su se, priča Nikolić, napravili prvi koreni i formirali prvi ženski sindikati koji će se boriti za ravnopravnost polova. Nakon malog zatišja na ovom polju istorije, borba za rodnu ravnopravnost, objašnjava Nikolić, eskalirala je 1910. godine u Kopenhagenu.

Tada se pojavljuju čuvene Klara Cetkin i Roza Luksemburg koje su uzburkale početak 20. veka svojim idejama, ne samo za povećanje plata i bolje uslove rada, već pre svega za pravo glasa žena u javnoj sferi – kaže Nikolić.

To su, objašnjava, bili prvi moderni koraci ka pravljenju Međunarodnog dana žena koji će, istorijski gledano, imati veliki odjek.

Nakon ovog perioda, kaže, kod nas dolazi vreme socijalizma i komunizma, za koje, priča Nikolić, možemo reći da se trudilo da ispoštuje žene i donekle izniveliše prava žena sa pravima muškaraca.

On tada doživljava kulminaciju što se obeležavanja i proslavljanja tiče, ali i dalje u javnom životu nema toliko žena koje su se istakle u društvu, a da nisu bile članice komunističke partije – objašnjava Nikolić.

Tek sa početkom savremenog društva ulazimo u pravu bitku za povećanje ekonomske, socijalne i političke ravnopravnosti. Iako se 8. mart obeležava još od 1911. godine, Ujedinjene nacije su, pojašnjava Nikolić, tek 1975. godine zvanično 8. mart postavile za Međunarodni dan žena.

I dalje u svetu mnoge žene imaju manja prava od muškaraca, zaključuje Nikolić, ali njihova borba ne treba da stane, jer svako treba da se tretira sa istom dozom poštovanja i svako mora imati ista prava, ne obazirući se na pol.