Sve veća zavisnost dece od računara

Iako ne postoji zvanična statistika, sve je veći broj dece iz prokupačke opštine koja postaju zavisna od računara.

U pitanju su ne samo deca školskog uzrasta, već i ona mlađa, a broj dece koja ne mogu bez kompjutera iz dana u dan je sve veći.

Alarmantna je ispovest majke dvogodišnje devojčice M.N. iz Prokuplja koja kaže da poslednjih mesec dana pokušavaju da otrgnu dete od laptopa, jer je naviklo da se uspavljuje i budi uz njega.

– Od kada smo ga sklonili, ona po čitav dan plače, ne želi da se igra ni sa čim i postala je razdražljiva. To je već postalo strašno i ne znamo kako da se izborimo – kaže majka dvogodišnje devojčice.

Ona dodaje da je sve počelo kao bezazlena igra, ali da je preraslo u problem. Priznaje da su sami donekle krivi za nastalu situaciju, jer su inicirali uspavljivanje uz laptop.

Na pedijatriji prokupačkog Doma zdravlja potvrđuju da deca sve češće postaju zavisna od kompjutera. 

Načelnik ovog odeljenja dr Verica Bojčić Ilić kaže da se gotovo svakodnevno javljaju roditelji koji su primetili kod svoje dece zavisnost od računara i traže pomoć.

– Zbog preteranog sedenja za računarom javljaju se problemi u telesnoj težini, deformacije kičme, poremećaj vida, ali i emotivni problemi. Deca ne umeju da razlikuju virtuelni od stvarnog sveta, pa počinju da ih mešaju. Tako jedan moj pacijent priča kao junaci igrice i gotovo da živi u tom svetu. Mnogo je onih kod kojih je zapaženo emotivno mrtvilo i sklonost ka agresivnosti zbog agresivnih igrica koje igraju. Sve češće se javlja upala ručnog zgloba kod dece, zbog dugog korišćenja miša – kaže dr Verica Bojčić Ilić.

Ona dodaje da korišćenje računara kod dece treba dnevno svesti na dvadesetak minuta .

– Tada ono ima pozitivan efekat na razvoj deteta, jer je dokazano da poboljšava govor, proširuje rečnik i veštinu rešavanja problema. Sve preko dvadeset minuta dnevno je uslov za pojavu zavisnosti i deformacija kod deteta – upozorava doktorka i dodaje da je problem izražen u gradskoj sredini, dok ga u seoskim nema.

Ipak, najveći problem je što roditelji, kako bi svoje dete lakše okupirali nečim, sami nude računare.

– Priznajem, već duže vreme dajem svojoj trogodišnjoj ćerki da se igra na računaru, jer obično imam puno obaveza na poslu i u kući. U prvo vreme nisam shvatala koliko je to loše, ali sam poselednjih petnaestak dana primetila da ona više ne želi da se igra, izlazi napolje i priča. Tada sam okrenula drugi list, malo više vremena posvetila druženju sa njom i na sreću idemo napred. Dobro je što je ona tek od skoro počela da igra igrice na računaru – priznaje još jedna majka.

Ona napominje da sva krivica leži u roditeljima, jer olako shvataju računare.