Sveti Trifun ili Valentin – ima li dileme oko ljubavi?

Na 14. februar koji se širom sveta obeležava kao Dan zaljubljenih, a mnogi razmenjuju poklone, pažnju i nežnost, na jugu Srbije ima i puno onih koji odu u vinograd u čast Svetog Trifuna odbijajući bilo kakvu vezu sa praznikom Svetog Valentina i njegovom globalnom popularizacijom i komercijalizacijom.

Kako smatra profesorka Filozofskog fakulteta i kulturolog Jelena Petković, svojevrsna kulturna tenzija savremene Srbije može da se ogleda i u tome da li 14. februara treba slaviti Svetog Trifuna – zaštitnika vinogradara i poljskih useva u pravoslavlju ili Svetog Valentina, poznatog kao zaštitnika ljubavi i zaljubljenih u katoličanstvu, i jednog i drugog sveca ili ni jednog ni drugog.

Dilema se usložnjava religijskim kontekstom koji je često prožet potrebom za očuvanjem sopstvene tradicije ili čak za „odbranom“ sopstvene kulture od stranih uticaja i nametanja „tuđih“ vrednosti. Tako se ova dilema u našem društvu pretvara u spor između „kulturnih tradicionalista“ koji ovaj dan prevashodno vezuju za religijske ili nacionalne motive i viševekovne običaje, i „kulturnih modernista“ građanski i mondijalistički orijentisanih koji su skloni prihvatanju novina koje se javljaju izvan uobičajenog društvenog iskustva, kao što je slučaj sa Danom zaljubljenih – navodi profesorka Petković.

---

Da li je izbor isključiv?

Ako se postavi kao dilema “vino ili ljubav”, smatra Petkovićeva, često vodi pogrešnom utisku – da će oni koji slave jedno, morati da se odreknu drugog. Religijski kontekst je upravo ono što, kako smatra profesorka Petković, stvara nedoumice.

Ovako postavljena dilema vodi najčešće pogrešnom utisku – da je izbor isključiv! Pri tome se neretko zaboravlja da je ljubav inicijalno sadržana u izvornim porukama svih svetskih religija i da je ponajviše ugrađena u strukturu ljudskih emocija, bez obzira na veru, boju kože, materijalni status ili političko opredeljenje – dodaje.

---

“Ljubav ne razlikuje religije, kulture, dane u nedelji”

Nesporno je da svi ljudi imaju potrebu da nekom pripadaju, da vole i budu voljeni. Ipak, u slučaju 14. februara je, smatra profesorka Petković, “nevolja” u tome što je “prenaglašen, karikiran i komercijalizovan”.

Živimo u društvu spektakla, u kome je sve podređeno prenaglašavanju i karikiranju, u kome kič preti da dominira načinom, ali i sadržajem našeg života, pa i našim emocijama. Osim toga, živimo u potrošačkom društvu u kome se različitim startegijama utiče na stvaranje veštačkih potreba i potrošačkih navika ljudi sve u cilju ostvarivanja profita, društvo u kome se uspelo sa „komercijalizacijom emocija“ – priča Petkovićeva.

Zbog toga se, kako kaže profesorka, i ustalila navika da se za Dan zaljubljenih razmenjuju ne samo poljupci, zagrljaji, pozitivne emocije i poruke, već sve češće i skupi pokloni, priređuju glamurozni izlasci i putovanja – po principu „što ekskluzivnija destinacija, to veća ljubav“.

„Skupoceno” iskazivanje emocija, priča Petkovićeva, postaje simbol statusa i društvene pozicije. Praznovanje ljubavi, a samim tim i ljudskosti uopšte, sve više gubi smisao.

Ljubav ne razlikuje religije, kulture, dane u nedelji, mesece u godini, zato je treba slaviti uvek i na dostojan način – 14. februara pomirljivo preporučujem uz času dobrog vina – zaključuje profesorka Petković.

---

Šta kaže religija?

Trifun je jedan od svetih mučenika u pravoslavnoj veri, a u narodu je poznat kao “zarezoj”. Za njega se, kaže veroučitelj Miodrag Gašić, vezuju vrline kao što su skromnost, istrajnost i žrtva. Na Svetog Trifuna se izlazi u vinograd i zarezuje loza jer se veruje da se time vinogradu vraća snaga.

Nadaren isceliteljskim darom od Boga Sveti Trifun je mnogima pomoga prizivajući ime Božije u pomoć. Među mnogobrojnima kojima je pomogao bila je i careva ćerka Gordijana, za šta je bio nagrađen bogastvom koje je razdelio sirotinji , nakon čega se vratio čuvanju gusaka. Kada su krenula gonjenja hrišćana ona nisu zaobišla ni Svetog Trifuna. Neželeći da se odrekne vere u Hrista, nakon mučenja, Sveti Trifun mučenički je postradao za veru – objašnjava ovaj veroučitelj.

I na jugu Srbije vinogradari tradicionalno izlaze u vinograd, najčešće u grupama. Osim što orezuju lozu, po običaju piju vino, a neretko se u vinogradu “okreće” i prase. Tradicionalno, ovaj običaj upražnjavaju uglavnom muškraci.

Sveti Valentin, koji se praznuje u katoličkoj veri, bio je hrišćanski episkop i mučenik, koji je pogubljen u 3. veku. Dan njegove smrti je 12 vekova kasnije počeo da se proslavlja kao Dan zaljubljenih.

Najpoznatije objašnjenje zašto je on postao svetac, odnosno mučenik, jeste da je pogubljen zato što je tajno venčavao vojnike. Tadašnji imperator Klaudije II je smatrao da su oženjeni ljudi „loši“, pa je zabranjivao venčavanje vojnika. Valentin je i pored zabrane to činio, pa je bio uhvaćen, mučen i posečen mačem – prenosi N1.

Inače, Valentin se u Pravoslavlju obeležava 13. avgusta.