Svetski arheolozi istražuju Pločnik

Međunarodni tim arheologa, koji predvodi profesor dr Tilo Reren, počeo je istraživanja najranijih tragova metalurgije na tlu Srbije, a prvo istraživanje je sprovedeno kod Pločnika blizu Prokuplja.

Ovaj projekat, u koji je uključeno i osam naučnih institucija iz Velike Britanije, podržala je i Vlada ove zemlje odobrivši 500.000 funti za njegovo ostvarivanje. To je, kako je istaknuto, najveća suma ikad uložena u jedan arheološki projekat.

Tim arheologa, koji čine stručnjaci iz raznih zemalja Evrope radiće tri godine na lokalitetima Belovode kod Petrovca, Jarmovca kod Priboja na Limu i kod Pločnika. Prvi radovi počeli su upravo kod Pločnika u Toplici.

Pored dr Bena Robertsa sa Univerziteta u Duramu (V. Britanija) i Silvije Amikonee sa italijanskog Instituta za arheologiju, u timu su mladi arheolog Prokupčanka Miljana Radivojević, koja je doktorant na Londonskom univerzitetu i jedan od autora projekta, kao i Julka Kuzmanović-Cvetković, direktor Narodnaog muzeja Toplice i mr Dušan Šljivar, kustos Narodnog muzeja u Beogradu. 

– Cilj našeg projekta koji nosi naziv „Razvoj metalurgije u Evroaziji“ jeste da potvrdimo pretpostavku da su počeci prerade metala, i to bakra, u ljudskoj istoriji baš u Srbiji, a da je najveći centar bio upravo Pločnik – kaže Miljana Radivojević, koja je idejni tvorac ovog projekta uspela je da ovu temu nametne i kao svoj doktorski rad, za šta je dobila punu podršku Londonskog univerziteta.

Ona ističe da je svetska naučna javnost izuzetno zaiteresovana, naročito da se odgovori na pitanje zašto i kako se pojava obrade metala dogodila baš u Srbiji. 

Dr Ben Roberts, jedan od članova tima, kaže da su dosadašnja istraživanja kod Pločnika i artefakti tu nađeni izazvali pravu senzaciju u svetu. 

– Svi se pitaju zašto se pre toliko milenijuma pojava prerade bakra dogodila baš ovde. Mi hoćemo da odgovorimo na pitanja kako se to desilo, kako su ljudi uspeli da ovladaju prvim metalom, kako su ga obrađivali i kako su ga upotrebljavali. Uz to i da vidimo veze koje su postojale među narodima u to doba i kako je tekao razvoj ljudske civilizacije – objašnjava on. 

Julka Kuzmanović-Cvetković i Dušan Šljivar su još 1996. godine obnovili istraživanja kod Pločnika, započeta početkom prošloga veka, i prvi otkrili u većim količinama bakarne predmete, među kojima i dobro očuvanu bakarnu sekiru, staru više od 7.000 godina: Time su izazvali izuzetno interesovanje u naučnim krugovima širom sveta. 

Jer, do sada nigde nisu pronađeni metalni predmeti starijeg porekla.

Inače, za nalazište u Pločniku postoji veliko intersovanje i turističkih organizacija. Uz pomoć „Planinke“ iz Kuršumlije ovde je počela izgradnja naselja nalik na ona iz doba neolita, a uskoro treba da se tu odvija i život kakav je, pretpostavlja se, bio tada.

Biće tu radionice za grnčariju, za obradu bakra, izradu suvenira…