Svetski dan izbeglica u Srbiji jedni dočekuju maštajući o drugom domu, drugi u strahu da ga opet ne izgube

U tri migrantska centra koja su trenutno aktivna na jugu Srbije boravi oko 640 izbeglica iz Sirije, Avganistana i Somalije, kažu iz Komesarijata na Svetski dan izbeglica. Za razliku od ljudi koji su iz bivših republika dolazili 90-tih, onima koji dolaze poslednjih godina Srbija nije željena destinacija, već samo usputna stanica ka domu koji sanjaju od kada su put Evrope krenuli bežeći od rata.

Ipak, nesreća i strah ljudi koji u koloni i beže iz svoje zemlje isti su odakle god ljudi dolaze, kaže fotoreporter Saša Đorđević.

Ljude koji beže od rata već 30 godina beleži na fotografijama. Prve izbegličke kolone fotografisao je kod Užica kada su ljudi iz Hrvatske stigli u Srbiju, a bio je na terenu i kada su ljudi iz Sirije, Iraka, Somalije, Afrike stigli na Balkansku rutu.

Fotografisao sam ratišta u bivšoj Jugoslaviji ali najstrašnija strana rata su mi upravo civili koji nenaoružani beže pred puškama i napuštaju svoje domove i ostavljaju sve da bi sačuvali živu glavu. Vojnik je tu da brani i da se bori, ali grč na licu, poglede i uplakanu decu, stare pamtim koliko god vremena da je prošlo – kaže Đorđević.

Nijedno društvo nije ni humanistično ni rasističko, sve zavisi od pojednica, ističe Đorđević.

Bio sam u Preševu kada su u Srbi i Albanci otvarali svoje domove za ljude koji su tu prolazili kroz tokom Balkanske rute. Stare i bolesne, iznemogle od hiljade kilometara pešačenja, plovidbe i batina koje su na putu dobijali na rukama, do Centara za azil su nosili i policajci. Mrzizelji su uglavnom glasni na mrežama – priča Saša Đorđević.

Medijski istraživački centar, čiji je Đorđević jedan od osnivača, sa Komesarijatom za izbeglice je organizovao brojne radionice kako bi ovim ljudima pomogli da vreme u Srbiji provedu kvalitetnije, kao i da se bolje razumeju sa domaćim stanovništvom. Brojne fotografije nastale na terenu Nišlije su mogle da pogledaju i na izložbana.

---

I nakon 13 godina izbeglice u Pasi Poljani nemaju rešeno stambeno pitanje

Iako je bez doma već jednom ostala, Ljiljana Vojinović koja je u Niš prebegla pre skoro 30 godina opet ne može mirno da spava. Sada ne strahuje od puške, već od izvršitelja koji su opet kucaju na vrata. Dugovanja oko 60 porodica koje su zakupci stanova za izbeglice u Pasi Poljani gomilaju se već 10 godina, od 2011. kada su izgubili spor od Grada Niša.

Ja sam 28 godina u Nišu i ništa nemam. Dobijala paket, kilogram pasulja, šećera, litar ulja, brašno i to sam za majku dobijala. Meni su rekli ti si radno sposobna ne možeš da dobiješ. Ja lično nisam zadovoljna. Nisam zadovoljna ni što sam u Pasi Poljani. Dijabetičar sam, daleko sam od grada. Ako nemam para za taksi ja moram da sedim u kući i trpim – kaže ona.

Sve probleme trebalo je da reši Radna grupa formirana aprila 2019.godine, ali su umesto rešenja dobili informaciju da je formirana nova radna grupa. I dok čekaju na odluku Vlade Srbije i potencijalno rešenje ovog višegodišnjeg problema, stanovnici solidarnih stanova u Pasi Poljani navode da zaostale kirije imaju šansu da isplate, ali apeluju na Grad Niš da im se izađe u susret tako što im kamate neće obračunavati.