Svrljižanin od obične slame stvara umetnost na slikama

Nijansiranje slame običnom kućnom peglom, prirodne zlatne boje, malo lepka, skalpel i žilet neobičan su način da se, uz izuzetno strpljenje i urođeni talenat, dođe do slika od slame koje veštom rukom stvara Svrljižanin Gradimir Gaša Jovanović.

Da radi slike od slame počeo je sasvim slučajno, ali pre svega iz hobija, naročito kada nema šta da radi tokom zimskog perioda. Bavio se dugo sportom, ima voćnjake, a ideja se rodila slučajno kada se u jednom obližnjem selu nadomak Svrljiga zagledao u slamu.

Razmišljao sam dugo da taj sjaj koji ona poseduje upotrebim, da, ako mogu, od nje nešto napravim – priča Gaša.

Njegov ujak dao mu je ručno požnjevenu slamu staru 50 i više godina. Ona je dobila baš neku fantastičnu boju zlata.

Gledam je i kažem da ću od nje da radim slike. U početku je bilo i mogu i ne mogu, i hoću i neću, ali rešio sam da uradim tog Svetog Marka, prva slika koju sam uradio. I on je ispao zaista fantastično – kaže Gaša.

Kućnom peglom do željene nijanse

Ovaj način izrade slika od slame je njegov lični, nigde nije pročitao, čuo ili video da neko tako radi.

Ovo nijansiranje slame peglom isto, nigde nisam saznao da iko tako radi. Pegla mi je malo ostarila, ali služi ovome za šta je ja i koristim – kaže Gaša.

Da bi nastala slika, mora prvo da odabere slamu i to je prvi i najteži posao, po debljini, šta mu je potrebno, da klasira materijal, posle sve to ide lakše.

Svetlija nijansa je prirodna, a tamnije nijanse dobijam pečenjem peglom. Uključim peglu i to zavisi koliko će trajati taj proces od nijanse koju želim. Povremeno pogledam ispod pegle i kad mislim da sam dobio tu nijansu, isključujem peglu i počinjem nijansiranje materijala – objašnjava ovaj nesvakidašnji umetnik.

Ističe da i njegov rođeni brat slika, doduše bojama na drvetu, a on, eto – „slika“ slamom.

Za jednu sliku i do mesec dana

Znanje, ali i strpljenje odlikuju i njega i njegov rad. Po 6, 7 sati dnevno Gaša radi na jednom detalju koji se, kaže, ponekad i ne vidi. Za sliku mu je potrebno oko dvadesetak dana.

Ali strpljenje i svakodnevni rad i ovo je rezultat. Crtanje mi je oduvek išlo, a ovo su živci – objašnjava Gaša.

Manastiri i ikone najčešći motivi

Srpski manastiri, objašnjava Gaša, „povukli“ su ga za sobom još od detinjstva, kada ih je i sa školom obilazio.

Kad uđem u manastir ja se oduševim, a spoljašnja arhitektura me fascinira. Crtao sam ih, ali mislio sam da ovi manastiri zaslužuju neku lepšu boju i mislim da sam to slamom i dobio – smatra Gaša.

Kad je počeo ovim da se bavi, u planu mu je bilo da na svoj način ovekoveči sve naše najpoznatije manastire, da ode u Hilandar i da to tamo pokloni.

Međutim, ovo je počelo da se komercijalizuje. Sve manje vremena imam za te manastire. Prelazim na ikone po želji ljudi, najčešće iz naših krajeva, ali i iz inostranstva. Prvo su počeli naši ljudi da naručuju, odavde i iz okoline Svrljiga da traže ikone. Sada se javljaju i iz inostranstva – iskren je Gaša.

Od svoje želje i prvobitnog plana ipak ne odustaje. Nada se, kaže pomalo nesigurno, da će taj svoj plan nekad i ostvariti i da će se njegove slike od slame naći na Hilandaru.