Taksisti u policijskom času u Nišu zbrinuli trudnicu, voze lekare, a Nišlijama kupuju namirnice

Mesec dana su u vreme policijskog časa u Nišu na ulicama vozači jednog niškog taksija, a kažu da najčešće voze lekare na posao, kao i policajce i vojnike, portire i čuvare, radnike koji su na zadatku i kada je zabranjeno kretanje. Jedan od vozača navodi da je trudnicu iz Malošišta prevezao na porođaj, do Hitne pomoći odvezao mališana kome je pozlilo, a prodavce usred noći da pripreme robu za penzionere koji su kupovali pred svitanje.

Više od 40 dana je u Srbiji na snazi policijski čas. Večeri i noći su mirne, nema ljudi na ulicama, tek po koji automobil, a odnedavno su najglasniji penzioneri čija se graja čuje dok su u šetnji. Zabranjeno je kretanje svima zbog korone, osim onima koji moraju da rade.

Na ulicama Niša su više od mesec dana i vozači City taksija, koji imaju dozvolu za vožnju u policijskom času. Taksista Nemanja kaže da je trećina njihovih automobila na ulici i da su odlučili da rade, jer je Niš veliki grad u kome mnogo ljudi mora da se kreće i tokom zabrane, najčešće zbog posla.

Na ulici su non-stop, u smenama od 6 do 12 sati i dežuraju i tokom noći iz parkiranih automobila. Dok ne završe posao ne odlaze kući.

Ističe da građani poštuju zabranu kretanja i da zovu samo kada im je prevoz neophodan. Imao je zanimljiva iskustva i kaže da je bilo i hitnih poziva ljudi kojima je bila neophodna pomoć. Bili su, kaže, spremni i za takve stresne situacije.

Ja sam baš vozio trudnicu iz Malošišta koja je bila pred porođajem, imala je jake bolove, to je bilo oko 3 sata noću, nadam se da je sve bilo u redu. Tako da bilo je i takvih situacija. Na primer dete je trebalo da se preveze kod lekara, a zvali su i iz Urgentnog centra da vratimo pacijente kući. Kada je bila dozvoljena kupovina penzionerima od 4 do 7 ujutru, smena nam je počinjala još u pola 3 ujutru, jer smo vozili radnike na posao, da otvore objekte i pripreme robu za penzionere, kao i u dežurne apoteke – priča Nemanja.

Iako je njihov zadatak isti i u vanrednim okolnostima, taksisti sada znaju i zašto ih građani zovu. Mnogi ipak poštuju mere i ne izlaze iz svojih kuća, te im se dešava da više vremena provedu na parkingu nego u vožnji.

Osim prevoza putnika sa jedne lokacije na drugu, Nemanja kaže da su on i njegove kolege postali i dostavljači.

Radimo dostave, ali samo onoga što možemo sami da kupimo, suviše je rizično da odlazimo na adresu da nešto pokupimo i to odnesemo nekom drugom. Kupovali smo ljudima lekove, nešto iz prodavnice ako im zatreba, radi par benzinskih pumpi u gradu, pa nekome nestanu cigarete, piće – kaže.

Strah da se ne zaraze virusom je postojao od početka, na sreću niko od vozača nema koronu ni posle mesec dana vožnje, a pretpostavlja da je tako zato što dezinfikuju taksi posle svake vožnje, putnicima je zabranjeno da budu na prednjem sedištu, a vozači koriste maske, rukavice i sredstva za dezinfekciju.

Uglavnom vozimo medicinske radnike, to je dosta ljudi, oni imaju najveću potrebu za tim i oni su osnova našeg posla u policijskom času. Vozimo i radnike obezbeđenja, čak i pripadnike policije, vojske, zovu i čuvari, portiri, jer svaka firma, iako ne radi ima makar čuvara. Imali smo pozive i radnika Urgentnog centra i Hitne pomoći – dodaje Nemanja.

Špic za taksiste su smene lekara, a dešavalo se da vožnju moraju da čekaju i 20, 30 minuta. Kaže da su i pored toga oni koji rade bili presrećni što mogu da pozovu taksi, posebno kada je gradski prevoz u Nišu ukinut.