Talas borbe protiv MHE se nastavlja u Trgovištu

Pogled ka dolini Pcinje
Meštani iz okoline Trgovišta u borbi protiv MHE; foto: Reka Pčinja i njena priroda

Meštani sela Radoovnica i Donji Stajevac u opštini Trgovište, ali i ljubitelji prirode, protiv su izgradnje mini-hidroelektrana na njihovoj teritoriji, ali nadležne to nije sprečilo da krenu sa radovima pre par dana na na reci Tripušnjici u Donjem Stajevcu. Istovremeno, u fazi izgradnje je i mini-hidroelektrana u selu Radovnica gde radove stopiraju meštani.

Izgradnja mini-hidroelektrana na reci Pčinji i njenim pritokama počela je pre više od decenije, do sada je izgrađeno 5 hidroelektrana, 3 na reci Tripušnjici, jedna na Lesničkoj i jedna Koćurici, a jedino gde ih još uvek nema je Kozjedolska reka, od 38 potencijalnih lokacija za izgradnju na teritoriji Opštine Trgovište.

Jedan od najvatrenijih boraca za očuvanje reke Pčinje Srboljub Zlatković kaže da je u Radovnici desetak puta dolazila policija da interveniše zato što se meštani okupe i naprave ljudski štit kada radovi treba da počnu i sada je u toku sudski proces, dok je u Donjem Stajevcu izgradnja krenula bez otpora jer su ljudi pasivni i u strahu.

Problem je što na lokalu iza svake hidroelektrane, iza svakog pojedinačnog čoveka stoji neko moćan iz politike i onda je teško – kaže Zlatković.

On dodaje da ima dosta propusta u građevinskim dozvolama i da je on sam kao laik u dokumentaciji pronašao otvoreno kršenje zakona. Dokumentacija će novinarki naknadno biti dostavljena.

U dokumentu “Uslovi zaštite prirode” koji ide uz svaki projekat piše da cevovod ne sme da se položi u korito reke jer se reka devastira dok se gradi. Na Kozjedoloskoj reci gde smo osporavali izgradnju stoji u dozvoli “cevovod će biti postavljen u korito Kozjedolske reke”. Ja sam kao građanin podneo krivičnu prijavu protiv zloupotrebe službenog položaja i poneo potpise koje sam sakupljao protiv izgradnje, to se odugovlačilo dok od Tužilaštva nisam dobio odgovor kako nisu pronašli elemente krivičnog dela – priča Zlatković.

Pcinja
Pčinja je dragocena zbog endemskih vrsta koje žive u njoj; foto: Reka Pčinja i njena priroda
On je do sada sakupio stotinak potpisa protiv izgradnje mini-hidroelektrana. Postoji i stranica na društvenim mrežama “Reka Pčinja i njena priroda” i ona okuplja ljubitelje prirode koji se zalažu za očuvanje ove reke. Ali kako i sam Zlatković kaže, kada je počelo da se gradi na ovom području niko nije imao svest o tome koliko je štetno, ljudi tek sada počinju da se bude, a on je odnedavno stupio u kontakt i sa ljudima iz inicijative Odbranimo reke Stare planine.

Aktivista za očuvanje reka i poznavalac riba Goran Tokić kaže da je Pčinja dragocena rečica zbog endemskih vrsta koje žive u njoj.

Upravo tu žive neke ribice i vodozemci kojih nema nigde više, bukvalno 20-30 km toka i to je kraj. Tu živi makedonska pastrmka, potočna mrena, sve su endemi. I kad neka država ima to – to se štiti na sve moguće načine. A to se trenutno uništava zato što je “bogu iza nogu” i baš ih briga što ima 7-8 endemskih vrsta – kaže Tokić.

Predsednik Opštine Trgovište Nenad Krstić potvrđuje da su 2 mini-hidroelektrane u fazi izgradnje, ali o tome da su meštani stopirali radove u Radovnici ne govori.

A na pitanje Južnih vesti “ko su investitori” odgovara da ih ne poznaje.

Stvarno ne znam, znam da je investitor iz Beograda. Oni su se menjali, prvo je bio iz Pančeva, pa iz Niša, sada je iz Beograda, ali stvarno ne mogu da Vam kažem, ja lično ne poznajem investitora – kaže Krstić.

Ni urbanistička služba na koju nas je predsednik Opštine uputio nije se odazvala, tako da su detalji o lokacijama i građevinskim dozvolama nepoznati.

Zbog zabrinutosti štetom koju bi izgradnja hidroelektrana mogla da nanese ljudima i sredini oglasila se i Narodna stranka iz Trgovišta ističući kao problem, pored gubljenja reka, još i to što u izgradnji mini-hidroelektrana nema zapošljavanja jer sistemi rade automatizovano sa najviše jednom osobom koja je upošljenja za održavanje a korist imaju samo investitori.

Slični tekstovi

Komentari

1
  1. Poštovana redakcijo,želim samo da vam se zahvalim što pratite i obaveštavate javnost o divljaštvu nad rekama čije ćemo posledice tek osetiti.Želim vam mnogo uspeha u daljem radu.Hvala što postojite.

Pošalji komentar

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.